Битка за Месец: НАСА планира да постави нуклеарни реактор до 2030.

Планирано је да реактор обезбеди енергију за људе на Месецу, али је изводљивост ових планова упитна.

BBC News 06.08.2025 | Џорџина Ранард - ББЦ наука

Ilustracija Nasinog projekta proizvodnje energije na Mesecu — Илустрација Насиног пројекта производње енергије на Месецу

Америчка свемирска агенција (НАСА) убрзаће планове за изградњу нуклеарног реактора на Месецу до 2030. године, јављају амерички медији.

САД желе да направе трајну базу у којој би живели људи на месечевој површини.

Према сазнањима Политика, директор НАСА-е поменуо је сличне планове Русије и Кине, рекавши да би ове две државе „могле да прогласе зону забране приступа&qуот; на Месецу.

Остаје међутим отворено питање колико је реално да се планови остваре у постављеном року, имајући у виду недавно кресање Насиног буџета.

Неки научници су забринути да су планови подстакнути геополитичким циљевима.

Поједине државе, међу којима су Америка, Кина, Русија, Индија и Јапан журе да истраже месечеву површину, а неке планирају и изградњу трајних насеља за људе.

„Да би се на прави начин усавршила ова критична технологија, потребна за будућу лунарну економију и производњу високих количина енергије на Марсу, и да би се ојачала наша национална безбедност у свемиру, неопходно је да агенција делује брзо&qуот;, навео је амерички секретар за саобраћај Шон Дафи у писму Наси, пренео је Њујорк тајмс.

Амерички председник Доналд Трамп именовао је Дафија за привременог шефа свемирске агенције.

Дафи је позвао приватне компаније да упуте предлоге о изградњи реактора који би могао да произведе најмање 100 киловата струје.

Ово је релативно мало.

Типична ветротурбина производи два до три мегавата.

Идеја о изградњи нуклеарног реактора као извора енергије на Месецу није нова.

НАСА је 2022. године склопила три уговора са приватним компанијама, вредним пет милиона долара, за нацрт реактора.

Кина и Русија су у мају ове године саопштиле да планирају да изграде аутоматску нуклеарну електрану на Месецу до 2035. године.

Многи научници су се сложили да би то био најбољи, а можда и једини начин да се обезбеди константна енергија на месечевој површини.

Један дан на Месецу траје колико и четири недеље на Земљи, од чега током две недеље константно сија сунце, а друге две је тама.

Због тога је ослањање на соларну енергију веома изазовно.

zastava Kine na Mesecu — Кина је поставила заставу на Месецу 2020. године у склопу Цханг'е-5 мисије

„Изградња чак и скромног насеља у коме би била смештена мала посада захтева производњу енергије која се мери у мегаватима.

„Соларни панели и батерије не могу сами да задовоље те потребе&qуот;, сугерисао је Сангву Лим, виши истраживач свемирских истраживања на Универзитету Сиднеј.

„Нуклеарна енергије није само пожељна, већ и неизбежна&qуот;, додао је.

Лионел Вилсон, професор планетологије на Универзитету Ланкастер, верује да је технички изводљиво да реактори буду постављени нау Месец до 2030. године под условом да се „одвоји довољно новца&qуот;.

Већ су дизајнирани мали реактори, додаје.

Ради се само о томе да ли ће бити довољно одлазака на Месец у оквиру Насиног програма Артемис да би се до тада изградила инфраструктура, додаје.

Циљ програма Артемис је да пошаље људе и опрему на Месец.

Постоје међутим и питања која се тичу безбедности.

„Лансирање радиоактивног материјала кроз Земљину атмосферу изазива забринутост за безбедност.

„Потребне су посебне дозволе да би се то урадило, али није немогуће&qуот;, каже Симеон Барбер, планетолог на Отвореном универзитету.

Писмо Шона Дафија, упућено Наси, у коме позива на брзо деловање, прилично је изненађујуће, јер је уследило пошто је Трампова администрација објавила смањење Насиног буџета за 26 одсто у 2026.

Буџет је скресан за многе научне програме, међу којима је онај чија је мисија да се на Земљу донесу узорци са Марсове површине.

Погледајте видео: Чудесан поглед на Месец снимљен приватном лунарном летелицом

Научници су такође забринути да је ова објава политички мотивисана новом међународном трком за освајање Месеца.

„Чини се да се враћамо данима надметања ко ће први у свемир, што је, са научне тачке гледишта, помало разочаравајући и забрињавајуће&qуот;, каже Барбер.

„Надметање може да изроди иновације, али ако постоји уска усмереност на националне интересе и успостављање власништва, онда можете да изгубите из вида ширу слику односно истраживање сунчевог система и онога што је ван њега&qуот;, додаје.

Коментари Шона Дафија да би Кина и Русија могле да прогласе зону забране приступа на Месецу, изгледа да се односе на Артемис споразум.

Овај споразум потписало је седам земаља 2020. године, како би успоставили принципе сарадње на Месечевој површини.

„Ако изградите нуклеарни реактор или било какву врсту базе на Месецу, можете да почнете да тврдите да је око ње зона безбедности, јер ту имате опрему&qуот;, каже Барбер.

„За неке људе то значи - 'ми поседујемо овај део Месеца, овде ћемо да радимо и не можете да уђете&qуот;, објашњава.

Циљ Насиног програма Артемис 3 је да пошаље људе на Месец 2027.

Програм се међутим суочио са неизвесним финансирањем и проблемима.

„Ако имате нуклеарну енергију за базу, али немате начин да пребаците људе и опрему тамо, онда нема много користи.

„Планови не делују нарочито усклађено у овом тренутку&qуот;, каже Барбер.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук