Вештачка интелигенција пронашла антибиотике за гонореју и МРСА супербактерије

Вештачка интелигенција је осмислила два нова потенцијална антибиотика која би могли да стану на пут инфекцији изазваној МРСА бактеријом и гонореји отпорној на лекове, открили су научници.

Лекове је атом по атом пројектовала вештачка интелигенција, те уништавала супербактерије у лабораторији и кроз тестове на животињама.

Два једињења и даље захтевају године усавршавања и клиничких испитивања пре него што би могла бити преписана.

Али тим Масачусетског технолошког института (МИТ) који стоји иза овога каже да би вештачка интелигенција могла да започне „друго златно доба&qуот; у откривању антибиотика.

Антибиотици убијају бактерије, али инфекције које се одупиру лечењу сада узрокују више од милион смртних случајева годишње.

Прекомерна употреба антибиотика помогла је бактеријама да еволуирају како би избегле дејство лекова, док деценијама недостају нови антибиотици.

Истраживачи су раније користили вештачку интелигенцију како би претражили хиљаде познатих хемикалија у покушају да идентификују који имају потенцијал да постану нови антибиотици.

Сада је тим са Масачусетског технолошког института отишао корак даље користећи генеративну вештачку интелигенцију за проналажење антибиотика, пре свега за сексуално преносиву инфекцију гонореју и за потенцијално смртоносну МРСА (метицилин резистентни стафилококус ауреус) бактерију.

Њихова студија, објављена у часопису Целл (Ћелија), испитала је 36 милиона једињења, подразумевајући и она која или не постоје или још нису откривена.

Научници су тренирали вештачку интелигенцију дајући јој хемијску структуру познатих једињења, заједно са подацима о томе да ли она успоравају раст различитих врста бактерија.

• Прва вакцина против гонореје на свету
• Да ли се антибиотицима уништавају и неопходне бактерије у људским цревима
• 'Пилуле са изметом' као избацивачи опасних супербактерија из људског организма

Вештачка интелигенција затим учи како на бактерије утичу различите молекуларне структуре, изграђене од атома као што су угљеник, кисеоник, водоник и азот.

Затим су испробана два приступа за дизајнирање нових антибиотика помоћу вештачке интелигенције.

Први је идентификовао обећавајућу полазну основу претраживањем библиотеке милиона хемијских фрагмената, величине од осам до 19 атома, и градио одатле.

Други је дао вештачкој интелигенцији слободну вољу од самог почетка.

Процес проналажења је такође елиминисао све што је изгледало превише слично тренутним антибиотицима, као и да се филтрира све што би било отровно за људе.

Научници су користили вештачку интелигенцију да би створили антибиотике за гонореју и МРСА, врсту бактерије која иначе живи на кожи, али може изазвати озбиљну инфекцију ако се нађе у телу.

Напослетку су уследили тестови на бактеријама у лабораторији и на зараженим мишевима, што је резултирало проналаском два нова потенцијална лека.

„Узбуђени смо јер показујемо да се генеративна вештачка интелигенција може користити за дизајнирање потпуно нових антибиотика&qуот;, каже Џејмс Колинс, професор са МИТ-а, за ББЦ.

„Вештачка интелигенција нам може омогућити да јефтино и брзо осмислимо молекуле и на тај начин проширимо наш арсенал и заиста нам да предност у борби нашег ума против гена супербактерија.&qуот;

Међутим, још нису спремни за клиничка испитивања и лекови ће захтевати усавршавање.

Процењује се да ће бити потребно још годину до две, пре него што би могао да почне дуг процес тестирања на људима.

Доктор Ендру Едвардс, из Флемингове иницијативе и Империјал колеџа у Лондону, рекао је да је рад „веома значајан&qуот; са „огромним потенцијалом јер демонстрира нови приступ идентификацији нових антибиотика&qуот;.

„Иако вештачка интелигенција обећава да ће драматично побољшати откривање и развој лекова, и даље морамо да урадимо тежак посао по питању тестирање безбедности и ефикасности&qуот;, додао је.

То може да буде дуг и скуп процес без гаранције да ће експериментални лекови на крају бити преписани пацијентима.

Постоје и они који позивају на шире побољшање откривања лекова помоћу вештачке интелигенције.

Професор Колинс каже да су „нам потребни бољи модели“ који иду корак даље од тога колико добро лекови функционишу у лабораторији до оних који су бољи показатељ њихове ефикасности у телу.

Такође се поставља питање колико се изазовна открића вештачке интелигенције могу производити.

Од 80 најбољих третмана за гонореју осмишљених у теорији, само два су синтетизована за производњу лекова.

Професор Крис Доусон са Универзитета у Ворику рекао је да је студија „одлична“ и да је показала да је вештачка интелигенција „значајан корак напред као алат за откривање антибиотика како би се ублажила појава резистентности“.

Међутим, објашњава он, постоји и економски проблем који утиче на инфекције отпорне на лекове - „како се праве лекови који немају комерцијалну вредност?“.

Ако би се изумео нови антибиотик, идеално би било да га користите што је мање могуће како би се сачувала његова ефикасност, што би отежало било коме да оствари профит.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Лекови који мењају нашу личност
• Бактерије отпорне на антибиотике убијају милионе људи, показала студија
• Како вештачка интелигенција одговара на уобичајена питања о здрављу

(ББЦ Невс, 08.18.2025)