Амерички портал: Протести у Србији на прекретници

Протестни покрет, који је започео крајем прошле године након урушавања надстрешнице железничке станице у Нвом Саду које је однело 16 живота, сада се налази на прекретници. Присталице власти тврде да су демонстранти необуздани, док противници кажу да власт провоцира немире како би делегитимисала покрет и оправдала своје репресивне мере, оцењује ауторка Антониа Колибасану (Цолибасану).

Вучић је више пута описивао протесте као покушај "обојене револуције", сугеришући да демонстранте спонзоришу странци и да желе да оборе владу.

У марту је потпредседник владе Александар Вулин захвалио руским обавештајним службама на помоћи у одбијању тих покушаја, укључујући пружање информација о покушајима дестабилизације владе.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић додатно је распалио тензије, указујући на хапшење неколико страних држављана током недавних немира, међу којима су били један хрватски држављанин и Словенац српског порекла. Дачић је изјавио да је приведени Словенац учио обавештајне вештине у САД, сугеришући да то потврђује страно учешће у демонстрацијама. У локланим медијима и на друштвеним мрежама такође се тврди да иза протеста стоје САД, али за то нема проверљивих доказа, наводи се у тексту.

У међувремену, додаје портал, министар спољних послова Мађарске, која је учврстила своје везе с Москвом, изјавио је само неколико дана пре августовских сукоба да ЕУ настоји да свргне владе које јој се противе – укључујући оне у Мађарској, Словачкој и Србији, смештајући догађаје у Србији у шири контекст борбе против мешања ЕУ у националне послове.

Ова изјава уследила је након тврдње руске Спољне обавештајне службе да Европска комисија покушава да изведе промену режима у Будимпешти. Та тврдња изазвала је сумње у редовима мађарске опозиције, која страхује да Русија наговештава спремност да помогне влади да остане на власти.

Ауторка наводи и да словачка влада посматра немире у Србији с нелагодом и додаје да  је после критика да није заштитио словачке грађане који су нападнути током демонстрација у Србији, премијер Роерт Фицо 15. августа оптужио опозицију да планира протесте сличне онима у Србији.

Владе у Београду, Будимпешти и Братислави користе сличан образац, гурајући неосноване наративе о западном мешању како би изазвале националистичку реакцију. Али многи демонстранти су и сами критиковали ЕУ, оптужујући блок да покушава да се држи по страни и да не брани демократске вредности, наводи се и подсећа да је у Србији, која је званични кандидат за чланство у ЕУ од 2012. године, јавна подршка уласку у ЕУ значајно опала.

Заправо, управо је Вучић у последње време наглашавао све дубље везе Србије са ЕУ, упућујући дипломатске гестове и уводећи ограничене реформе како би стекао наклоност Брисела.

Многи демонстранти, међутим, тврде да од тих напора нису видели готово никакве опипљиве економске користи. Политичку елиту сматрају опортунистичком, спремном да сарађује с било ким – па и са ЕУ – зарад сопственог напретка. Све више верују да Европска унија толерише такво понашање како би избегла суочавање с још једном кризом на свом прагу.

Демонстранти такође указују на спор економски раст земље, истиче ауторка и додаје да сличан економски притисак осећа и Мађарска. 

Ауторка указује да неколико упечатљивих подударности може наговестити куда ситуације иду. Истог дана прошле недеље када је у Србији избило насиље, руска Спољна обавештајна служба објавила је извештај у којем се тврди да ЕУ ради на обарању влада у Словачкој, Србији и Мађарској. Извештај је објављен само дан пре састанка америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина на Аљасци, који је формално био фокусиран на Украјину, али се широко очекивало да ће дотакнути и друге области од интереса САД и Русије.

Затим је, 18. августа, извоз руске нафте у Мађарску и Словачку преко нафтовода Дружба изненада обустављен након што је украјински дрон оштетио руску пумпну станицу. Мађарска је напад осудила као удар на своју енергетску безбедност. Словачки оператер Транспетрол потврдио је прекид, али је навео да се инцидент догодио ван граница Словачке. Штета је поправљена дан касније, а испоруке обе земље су обновљене.

Али, имајући у виду њихову велику зависност од руске енергије и стратешки значај овог нафтовода, дужа обустава би додатно притиснула обе владе, додаје се.

Немири у Србији не могу се разумети изоловано јер су тамошњи догађаји дубоко уплетени у шире геополитичке изазове који укључују и Москву и Вашингтон, указује ауторка.

Управо је на Балкану Русија и започела свој повратак након Хладног рата, када се позиционирала као стратешки савезник Србије, а Москва одавно тврди да је Вашингтон поставио преседан за занемаривање међународног права када је реч о територијалном интегритету, подржавајући сецесионистичке амбиције Косова, додаје се.

Окружена државама чланицама НАТО, као кандидат за приступање ЕУ, али истовремено агресивно привлачена од стране Москве, Србија се налази усред геополитичког надмудривања, оцењује се.

За Брисел и Вашингтон, ради спречавања нестабилност на Балкану, кључно је да обезбеде да Србија не склизне даље од евроатлантског табора, док за Москву, Београд представља једно од ретких преосталих упоришта на европском континенту, указује ауторка и додаје да се стога сврставање Србије може одразити на стратешку равнотежу у југоисточној Европи и шире.

Догађаји у Србији могли би такође да одјекну изван њених граница, утичући на политичку динамику у Мађарској и Словачкој, двема чланицама ЕУ и НАТО које су снажно зависне од руске енергије. Обе владе покушале су да пронађу равнотежу између Запада и Москве у приступу рату у Украјини, што их је у пракси често приближавало руској позицији.

У том смислу, догађаји у Србији ретко су везани само за српску политику. САД имају мало подстицаја да тамо охрабре револуцију, а ЕУ нема интереса да обори владу у Београду, нарочито када не постоји кредибилна алтернатива на видику.

Чини се да је Русија превише ослабљена да би управљала балканском кризом, а руски медији су, изненађујуће, последњих дана посветили релативно мало пажње српској политици. Ова тишина могла би да одражава приоритет Москве у Украјини. Или Москва можда само чека погодан тренутак да "убаци клин" у ескалирајућу ситуацију и тиме додатно закомпликује ионако претрпан међународни дневни ред Запада

Зато је контекст кључан, закључује ауторка и додаје да је после самита Трамп-Путин на Аљасци, састанак Трампа, председника Украјине и кључних европских лидера указао на промену: Вашингтон очигледно жели да покаже да не мора да предводи Европу у вези са Украјином, већ очекује да Европљани преузму већу одговорност – чак и лидерство – у управљању конфликтом.

Изазов, међутим, лежи у чињеници да Европа није једна држава, већ мозаик институција и коалиција. Унутар НАТО и ЕУ, Мађарска и Словачка вероватно ће отежати постизање консензуса о наредним корацима за Украјину, чак и ако се то своди само на одлагање процеса доношења одлука. А ако се унутрашња криза у Србији продуби и прелије на суседе, НАТО и ЕУ могли би се наћи оптерећени још једном кризом на већ нестабилном фронту, закључује се у тексту на порталу Геополитичка будућност.