Superoružje za koje Putin tvrdi da mete pretvara u pepeo i prah

Cakleći se na jesenjem suncu, rakete Narodnooslobodilačke vojske Kine su na džinovskim vojnim kamionima polako prolazile pored velikog broja ljudi, okupljenih na vojnoj paradi u Pekingu.

Rakete oštrog profila nosa, duge 11 metara i teške 15 tona, imale su oznaku „DF-17".

Kina je svetu predstavila njen arsenal hipersoničnih raketa Dungfeng.

Bilo je to 1. oktobra 2019. godine, na paradi povodom Nacionalnog dana (Dana državnosti) Kine.

Sjedinjene Države (SAD) su već znale da se ovo oružje razvija, ali ga od tada Kina ubrzano unapređuje.

Zbog brzine i manevarskih sposobnosti, ovo oružje koje putuje pet puta brže od brzine zvuka je zastrašujuće i toliko moćno da bi moglo da promeni način ratovanja.

Zato se trka u razvoju ovog oružja u svetu sve više zahuktava.

„Ovo je samo deo šireg novog geopolitičkog nadmetanja među državama", kaže Vilijam Frir, saradnik za nacionalnu bezbednost u istraživačkom i analitičkom centru Council on Geostrategy, čije je sedište u Londonu

„Ovakvo nadmetanje nismo videli još od doba Hladnog rata".

Trka Rusije, Kine i SAD-a

Parada u Pekingu podstakla je nagađanja o mogućoj rastućoj pretnji koju predstavlja kineski napredak u hipersoničnoj tehnologiji.

Danas je Kina predvodnik u oblasti hipersoničnih raketa, a druga je Rusija.

SAD pokušavaju da nadoknade zaostatak u razvoju, dok Ujedinjeno Kraljevstvo (UK) nema nijednu hipersoničnu raketu.

Frir, čiji institut delimično finansiraju kompanije u odbrambenoj industriji, Ministarstvo odbrane i drugi, kaže da je razlog što su Kina i Rusija ispred drugih zapravo vrlo jednostavan.

„One su pre mnogo godina odlučile da ulože ogroman novac u ove programe", kaže.

Za to vreme, tokom prve dve decenije 21. veka, mnoge zapadne zemlje bile su usredsređene na borbu protiv terorizma džihadista kod kuće i ratova koje su poveli pobunjenici u inostranstvu.

Tada je delovala daleko mogućnost sukoba sa ravnopravnim protivnikom koji ima izuzetno napredno oružje.

„Konačan rezultat je da nismo zapazili ogroman uspon Kine kao vojne sile", priznao je ser Aleks Janger ubrzo nakon što mu je 2020. godine istekao mandat na mestu šefa britanske Službe za tajnu obaveštajnu delatnost, poznatije kao MI6.

I druge zemlje ulažu u razvoj ovog oružja:

Izrael ima hipersoničnu raketu Strelu 3 (Arrow 3), koja je projektovana za preseretanje drugih raketa.

Iran tvrdi da poseduje hipersonično oružje i da je tokom kratkog, ali žestokog dvanaestodnevnog rata u junu ispalio hipersoničnu raketu na Izrael.

(Iako se raketa zaista kretala ogromnom brzinom, smatra se da njom nije moglo dovoljno da se upravlja da bi mogla da se klasifikuje kao prava hipersonična raketa.)

Severna Koreja još od 2021. godine razvija sopstvene verzije i tvrdi da već ima funkcionalno oružje (na slici).

Sada u razvoj hipersoničnih raketa ulažu SAD i UK, kao i druge zemlje, među kojima su Francuska i Japan.

SAD, izgleda, jačaju arsenal za odvraćanje i predstavile su hipersonično oružje dugog dometa Dark Eagle (Mračni/tamni orao).

Prema Ministarstvu odbrane SAD-a, „Dark Eagle podseća na snagu i odlučnost naše zemlje i njene vojske, jer predstavlja duh i razornu moć hipersoničnog oružja koje su razvile vojska i mornarica".

Ali Kina i Rusija su trenutno daleko ispred drugih, što je, prema mišljenju pojedinih stručnjaka, razlog za zabrinutost.

Pogledajte video: Severnokorejski vođa Kim Džong Un nadgleda lansiranje raketa

Hiperbrze i hipernepredvidive

Hipersonično znači sve što se kreće brzinom od pet mahova ili većom (pet puta brže od brzine zvuka, ili oko 6.200 kilometara na sat).

Zbog toga se svrstavaju u sasvim drugu kategoriju od nečeg što je supersonično (nadzvučno), što je predstavlja kretanje brže od brzine zvuka (oko 1.235 kilometara na sat).

A upravo je brzina je jedan od ključnih razloga zbog kojih se hipersonične rakete smatraju ogromnom pretnjom.

Najbrža do sada je ruska raketa Avangard, za koju se tvrdi da dostiže brzinu od 27 mahova (oko 33.300 kilometara na sat), iako se češće pominje brzina od oko 12 mahova (oko 14.800 kilometara na sat), što je oko 3,2 kilometra u sekundi.

Međutim u pogledu same razorne moći, hipersonične rakete se ne razlikuju mnogo od nadzvučnih ili podzvučnih (sporije od brzine zvuka) krstarećih raketa, kaže Frir.

„Ono što ih izdvaja je da ih je izuzetno teško otkriti, pratiti i presretnuti".

U osnovi postoje dve vrste hipersoničnih raketa.

Hipersonične klizne rakete se lansiraju iz rakete-nosača (kao kineska DF-17) ponekad i malo iznad Zemljine atmosfere, odakle se zatim obrušavaju neverovatnim brzinama.

Za razliku od uobičajenih balističkih raketa koje prate prilično predvidljivu paraboličnu putanju, hipersonične klizne rakete mogu da lete nepredvidljivom putanjom i njima može da se manevriše u završnici putanje ka meti.

Hipersonične krstareće rakete lete nisko, prateći reljef terena kako bi izbegle radar.

Lansiraju se i ubrzavaju pomoću potisnika rakete, a kada dostignu hipersoničnu brzinu, aktiviraju nadzvučni nabojnomlazni motor koji usisava vazduha tokom leta i vodi ih do mete.

To je „oružje dvostruke namene", što znači da njihova bojeva glava može da bude nuklearna ili konvencionalna velike eksplozivnosti.

Ali ove rakete su mnogo više od brzih projektila.

Da bi u vojnoj terminologiji raketa mogla da se zaista klasifikuje kao hipersonična, mora biti upravljiva tokom leta.

Drugim rečima, vojsci koja je lansira potrebno je da raketa može da menja kurs naglo i nepredvidivo, čak i dok se ka meti kreće ekstremnim brzinama.

Zbog toga je presretanje takve rakete izuzetno teško.

Većina radara na zemlji nije pouzdana za otkrivanje hipersoničnih raketa sve do kasne faze njihovog leta.

„Kako lete ispod radarskog horizonta, one mogu da izbegnu rano otkrivanje i mogu da se pojave na senzorima tek u završnoj fazi leta, što ograničava mogućnosti presretanja", objašnjava Patricija Baziljčik, saradnica na Projekta protivraketne odbrane Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu, koji delimično finansiraju američke državne institucije, odbrambena industrija i drugi.

Smatra da je rešenje za ove rakete jačanje zapadnih senzora u svemiru, čime bi se prevazišla ograničenja radara postavljenih na zemlji.

U slučaju stvarnog rata, zemlja koja je meta bi se suočila sa zastrašujućim pitanjem: da li je u pitanju nuklearni ili konvencionalni napad?

„Hipersonične rakete nisu toliko promenile prirodu ratovanja koliko su skratile vreme za reagovanjee", kaže Tom Šarp, bivši kapetan Kraljevske mornarice i stručnjak za protivvazdušnu odbranu.

„Osnovne potrebe da pratite neprijatelja, ispalite projektile na njega i zatim u završnoj fazi da manevrišete raketom da biste pogodili pokretnu metu (što je velika prednost brodova) ne razlikuje se od prethodnih tipova raketa, bilo da su balističke, nadzvučne ili podzvučne.

„Isto tako, potrebe onoga ko se brani da prati i ometa ili uništi dolazeću hipersoničnu raketu su isti kao i ranije, samo što sada imate mnogo manje vremena".

Postoje nagoveštaji da ova tehnologija stvara glavobolje Vašingtonu.

Izveštaj koji je istraživačka služba američkog Kongresa objavila u februaru ove godine, upozorava: „Zvaničnici Ministarstva odbrane SAD-a izjavili su da ni kopneni, ni postojeći sistemi senzora u svemiru nisu dovoljni za otkrivanje i praćenje hipersoničnog oružja".

Ipak, pojedini stručnjaci smatraju du su neke priče o hipersoničnom oružju naduvane.

Da li su priče o ovom oružju preuveličane?

Dr Sidart Kaušal iz Kraljevskog instituta za ujedinjene službe, britanskog analitičkog i istraživačkog centra koji se bavi odbranom i bezbednošću, jedan je od onih koji veruju da hipersonične rakete nisu oružje koje nužno menja pravila igre.

„Zbog brzine i manevarskih sposobnosti su privlačne za napade na visokovredne ciljeve, a zbog ogromne kinetičke energije pri udaru su korisne i za utvrđene ili duboko zakopane ciljeva koje je ranije bilo teško uništiti konvencionalnom municijom".

Međutim, iako lete pet puta brže od brzine zvuka (ili više), postoje mere odbrane, od kojih su neke „delotvorne", tvrdi Šarp.

Prva je da se oteža otkrivanje i praćenje meta.

„Brodovi mogu mnogo da učine da se zaštite", dodaje on.

„Dovoljno je da mutna (zrnasta) satelitska slika sa komercijalnih satelita kasni samo nekoliko minuta i tada postaje beskorisna za ciljanje mete.

„Dobijanje satelitskih podataka koji su dovoljno aktuelni i precizni za potrebe navođenja i ciljanja mete je i teško i skupo".

Ipak, dodaje da će veštačka inteligencija i druge nove tehnologije verovatno vremenom promeniti ovu situaciju.

Oprez zbog pretnje koju predstavlja Rusija

Činjenica je da su Rusija i Kina ostvarile značajnu prednost u razvoju ovog oružja.

„Mislim da su kineski hipersonični programi... i impresivni i zabrinjavajući", kaže Vilijam Frir.

Ali dodaje: „Kada je reč o Rusima, trebalo bi da budemo mnogo oprezniji u vezi sa onim što tvrde".

U novembru 2024. godine, Rusija je ispalila eksperimentalnu balističku raketu srednjeg dometa na industrijski kompleks u ukrajinskom gradu Dnjepru, koristeći ga kao poligon za testiranje u stvarnim okolnostima.

Raketa, za koju je Ukrajina navela da je letela hipersoničnom brzinom od 11 mahova (oko 13.580 kilometara na sat), nazvana je Orešnik (na ruskom drvo lešnika).

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da je raketa letela brzinom od 10 mahova.

Bojeva glava Orešnika se tokom završne etape sletanja navodno namerno podelila u nekoliko odvojenih inertnih projektila koji su nezavisno ciljali zasebne mete, što je tehnika još iz vremena Hladnog rata.

Svedok napada mi je rekao da nije bio naročito bučan, ali da je bilo više udara.

Šest bojevih glava palo je na različite ciljeve, ali pošto su bile inertne, šteta nije bila znatno veća od one koju prouzrokuju ruska bombardovanja ukrajinskih gradova tokom noći.

Latentnu pretnju članicama NATO-a u Evropi predstavljaju pre svega ruske rakete, od kojih se neke postavljene na obali Baltičkog mora, u ruskoj enklavi Kalinjingradu.

Šta bi se dogodilo kada bi Putin naredio napad na Kijev Orešnikom, ali ovaj put opremljenim municijom visoke eksplozivnosti?

Predsednik Rusije je najavio da će se ovo oružje masovno proizvoditi i da ima sposobnost da, kako je rekao, mete „pretvori u pepeo i prah".

Rusija takođe ima i druge hipersonične rakete.

Putin je posebno hvalio rakete Kinžal (Bodež) i tvrdio da lete toliko brzo da ih je nemoguće presresti.

Od tada je na Ukrajinu ispalio veliki broj ovih raketa, ali se ispostavilo da Kinžal možda i nije istinski hipersoničan, i mnoge su presretnute.

Zapad posebno zabrinjava ruska superbrza raketa Avangard koja ima odlične manevarske sposobnosti.

Na predstavljanju ove i još pet drugih verzija takozvanog „superoružja" 2018. godine, Putin je rekao da je Avangard nezaustavljiva.

Dr Sidart Kaušal smatra da bi glavna uloga ove rakete mogla da bude „da probije američki sistem protivraketne odbrane.

„Ruski državni programi naoružanja takođe ukazuju da su njihovi kapaciteti za proizvodnju sistema poput Avangarda ograničeni", dodaje on.

Dok se zaoštrava strateško nadmetanje SAD-a i Kine u zapadnom Pacifiku, širenje kineskog balističkog arsenala predstavlja ozbiljnu moguću pretnju američkom prisustvu u Južnom kineskom moru i šire.

Kina danas ima najmoćniji arsenal hipersoničnih raketa na svetu.

Krajem 2024. godine, Kina je predstavila najnovije hipersonično klizno vozilo GDF-600.

Ima nosivost od 1.200 kilograma, može da se opremi podmunicijom i da dostigne brzinu od sedam mahova (oko 8.640 kilometara na sat).

• Putin o novom projektilu srednjeg dometa, uz upozorenje Zapadu
• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Ruski dezerter za BBC otkriva ratne tajne iz nuklearne baze

'Prekretnica' u žurbi Britanije da uhvati priključak

Ujedinjeno Kraljevstvo zaostaje u ovoj trci, posebno zato što je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a koje imaju nuklearno oružje.

Ali, iako kasni, sada pokušava da nadoknadi zaostatak, ili bar da uđe u trku.

U aprilu su Ministarstvo odbrane i Agencija za nauku i tehnologiju odbrane, objavili da su britanski naučnici postigli „prekretnicu" posle uspešnog završetka velikog programa testiranja.

Ispitivanje pogonskih uređaja u UK-u bio je rezultat saradnje između britanske vlade, odbrambene industrije i američke vlade.

Tokom šest nedelja obavljena su ukupno 233 „uspešna statička testa" u istraživačkom centru američke svemirske agencije NASA u Lengliju, u američkoj državi Virdžiniji.

Britanski ministar odbrane Džon Hili je to nazvao „prekretnicom".

Ali proći će još mnogo godina pre nego što ovo oružje bude spremno.

Osim razvoja hipersoničnih raketa, Zapad bi trebalo da se usredsredi i na izgradnju snažne odbrane od njih, tvrdi Frir.

„U ratu raketama sve se svodi na dve strane iste medalje.

„Morate da budete sposobni da ograničite štetu, i da istovremeno imate kapacitete da napadnete neprijateljske lansirne platforme.

„Ako imate obe ove sposobnosti i možete donekle da se branite i da vršite protivudare, onda je mnogo manja verovatnoća da će protivnik odlučiti da pokrene sukob".

Ipak, Tom Šarp i dalje upozorava na potreban nivo zabrinutosti u ovom trenutku.

„Ključna stvar kod hipersoničnih raketa je da su obe strane jednačine podjednako teške, i nijedna nije usavršena… za sada", kaže on.

• Kakve rakete ima Severna Koreja
• Kim Džong Un kao holivudski junak - lansiranje rakete u Top Gan stilu
• Kineska vojska - sila svetske klase
• Kim Džong Un je saveznik Kine, ali je postao „drug iz pakla“
• Zašto su SAD dozvolile Ukrajini da koristi rakete dugog dometa unutar ruske teritorije
• Ratoborni Putin: „Napašćemo i centre gde donose odluke u ime Kijeva"

(BBC News, 08.23.2025)