BBC vesti na srpskom

Супероружје за које Путин тврди да мете претвара у пепео и прах

Запад заостаје у трци за Русијом и Кином у развоју хиперсоничних ракета.

BBC News 23.08.2025  |  Френк Гарднер - ББЦ војни
hipersonična raketa
КЦНА виа ЕПА

Цаклећи се на јесењем сунцу, ракете Народноослободилачке војске Кине су на џиновским војним камионима полако пролазиле поред великог броја људи, окупљених на војној паради у Пекингу.

Ракете оштрог профила носа, дуге 11 метара и тешке 15 тона, имале су ознаку „ДФ-17&qуот;.

Кина је свету представила њен арсенал хиперсоничних ракета Дунгфенг.

Било је то 1. октобра 2019. године, на паради поводом Националног дана (Дана државности) Кине.

Сједињене Државе (САД) су већ знале да се ово оружје развија, али га од тада Кина убрзано унапређује.

Због брзине и маневарских способности, ово оружје које путује пет пута брже од брзине звука је застрашујуће и толико моћно да би могло да промени начин ратовања.

Зато се трка у развоју овог оружја у свету све више захуктава.

Raketa DF-17 predstavljena je na vojnoj paradi na Trgu Tjenanmenu u Pekingu 2019.
АФП виа Гетти Имагес
Ракета ДФ-17 представљена је на војној паради на Тргу Тјенанмену у Пекингу 2019.
Posetioci u Pekingu pored vojnih vozila naoružanih raketama, među kojima je i hipersonična DF-17
Реутерс
Посетиоци у Пекингу поред војних возила наоружаних ракетама, међу којима је и хиперсонична ДФ-17

„Ово је само део ширег новог геополитичког надметања међу државама&qуот;, каже Вилијам Фрир, сарадник за националну безбедност у истраживачком и аналитичком центру Цоунцил он Геостратеги, чије је седиште у Лондону

„Овакво надметање нисмо видели још од доба Хладног рата&qуот;.

Трка Русије, Кине и САД-а

Парада у Пекингу подстакла је нагађања о могућој растућој претњи коју представља кинески напредак у хиперсоничној технологији.

Данас је Кина предводник у области хиперсоничних ракета, а друга је Русија.

САД покушавају да надокнаде заостатак у развоју, док Уједињено Краљевство (УК) нема ниједну хиперсоничну ракету.

Фрир, чији институт делимично финансирају компаније у одбрамбеној индустрији, Министарство одбране и други, каже да је разлог што су Кина и Русија испред других заправо врло једноставан.

„Оне су пре много година одлучиле да уложе огроман новац у ове програме&qуот;, каже.

За то време, током прве две деценије 21. века, многе западне земље биле су усредсређене на борбу против тероризма џихадиста код куће и ратова које су повели побуњеници у иностранству.

Тада је деловала далеко могућност сукоба са равноправним противником који има изузетно напредно оружје.

Severna Koreja testira balističke rakete srednjeg dometa na čvrsto gorivo sa hipersoničnom vođenom bojevom glavom
КЦНА/ЕПА-ЕФЕ/РЕКС/Схуттерстоцк
Северна Кореја тестира балистичке ракете средњег домета на чврсто гориво са хиперсоничном вођеном бојевом главом

„Коначан резултат је да нисмо запазили огроман успон Кине као војне силе&qуот;, признао је сер Алекс Јангер убрзо након што му је 2020. године истекао мандат на месту шефа британске Службе за тајну обавештајну делатност, познатије као МИ6.

И друге земље улажу у развој овог оружја:

Израел има хиперсоничну ракету Стрелу 3 (Арров 3), која је пројектована за пресеретање других ракета.

Иран тврди да поседује хиперсонично оружје и да је током кратког, али жестоког дванаестодневног рата у јуну испалио хиперсоничну ракету на Израел.

(Иако се ракета заиста кретала огромном брзином, сматра се да њом није могло довољно да се управља да би могла да се класификује као права хиперсонична ракета.)

Северна Кореја још од 2021. године развија сопствене верзије и тврди да већ има функционално оружје (на слици).

Сада у развој хиперсоничних ракета улажу САД и УК, као и друге земље, међу којима су Француска и Јапан.

Iranska hipersonična raketa Fatah i balistički projektil Keibar Šekan
Мортеза Никоубазл/НурПхото виа Гетти Имагес
Иран тврди да је током рата у јуну испалио хиперсоничну ракету на Израел

САД, изгледа, јачају арсенал за одвраћање и представиле су хиперсонично оружје дугог домета Дарк Еагле (Мрачни/тамни орао).

Према Министарству одбране САД-а, „Дарк Еагле подсећа на снагу и одлучност наше земље и њене војске, јер представља дух и разорну моћ хиперсоничног оружја које су развиле војска и морнарица&qуот;.

Али Кина и Русија су тренутно далеко испред других, што је, према мишљењу појединих стручњака, разлог за забринутост.

Погледајте видео: Севернокорејски вођа Ким Џонг Ун надгледа лансирање ракета

Хипербрзе и хипернепредвидиве

Хиперсонично значи све што се креће брзином од пет махова или већом (пет пута брже од брзине звука, или око 6.200 километара на сат).

Због тога се сврставају у сасвим другу категорију од нечег што је суперсонично (надзвучно), што је представља кретање брже од брзине звука (око 1.235 километара на сат).

А управо је брзина је један од кључних разлога због којих се хиперсоничне ракете сматрају огромном претњом.

Најбржа до сада је руска ракета Авангард, за коју се тврди да достиже брзину од 27 махова (око 33.300 километара на сат), иако се чешће помиње брзина од око 12 махова (око 14.800 километара на сат), што је око 3,2 километра у секунди.

Међутим у погледу саме разорне моћи, хиперсоничне ракете се не разликују много од надзвучних или подзвучних (спорије од брзине звука) крстарећих ракета, каже Фрир.

„Оно што их издваја је да их је изузетно тешко открити, пратити и пресретнути&qуот;.

hipersonične rakete
ББЦ

У основи постоје две врсте хиперсоничних ракета.

Хиперсоничне клизне ракете се лансирају из ракете-носача (као кинеска ДФ-17) понекад и мало изнад Земљине атмосфере, одакле се затим обрушавају невероватним брзинама.

За разлику од уобичајених балистичких ракета које прате прилично предвидљиву параболичну путању, хиперсоничне клизне ракете могу да лете непредвидљивом путањом и њима може да се маневрише у завршници путање ка мети.

Хиперсоничне крстареће ракете лете ниско, пратећи рељеф терена како би избегле радар.

Лансирају се и убрзавају помоћу потисника ракете, а када достигну хиперсоничну брзину, активирају надзвучни набојномлазни мотор који усисава ваздуха током лета и води их до мете.

То је „оружје двоструке намене&qуот;, што значи да њихова бојева глава може да буде нуклеарна или конвенционална велике експлозивности.

Али ове ракете су много више од брзих пројектила.

Да би у војној терминологији ракета могла да се заиста класификује као хиперсонична, мора бити управљива током лета.

Другим речима, војсци која је лансира потребно је да ракета може да мења курс нагло и непредвидиво, чак и док се ка мети креће екстремним брзинама.

Због тога је пресретање такве ракете изузетно тешко.

Већина радара на земљи није поуздана за откривање хиперсоничних ракета све до касне фазе њиховог лета.

„Како лете испод радарског хоризонта, оне могу да избегну рано откривање и могу да се појаве на сензорима тек у завршној фази лета, што ограничава могућности пресретања&qуот;, објашњава Патриција Базиљчик, сарадница на Пројекта противракетне одбране Центра за стратешке и међународне студије у Вашингтону, који делимично финансирају америчке државне институције, одбрамбена индустрија и други.

Сматра да је решење за ове ракете јачање западних сензора у свемиру, чиме би се превазишла ограничења радара постављених на земљи.

Ljudi gledaju ostatke oborene ruske hipersonične rakete Cirkona, koja je pala na stambenu zgradu u Kijevu u novembru 2024. godine
АФП виа Гетти Имагес
Људи гледају остатке оборене руске хиперсоничне ракете Циркона, која је пала на стамбену зграду у Кијеву у новембру 2024. године

У случају стварног рата, земља која је мета би се суочила са застрашујућим питањем: да ли је у питању нуклеарни или конвенционални напад?

„Хиперсоничне ракете нису толико промениле природу ратовања колико су скратиле време за реаговањее&qуот;, каже Том Шарп, бивши капетан Краљевске морнарице и стручњак за противваздушну одбрану.

„Основне потребе да пратите непријатеља, испалите пројектиле на њега и затим у завршној фази да маневришете ракетом да бисте погодили покретну мету (што је велика предност бродова) не разликује се од претходних типова ракета, било да су балистичке, надзвучне или подзвучне.

„Исто тако, потребе онога ко се брани да прати и омета или уништи долазећу хиперсоничну ракету су исти као и раније, само што сада имате много мање времена&qуот;.

Постоје наговештаји да ова технологија ствара главобоље Вашингтону.

Извештај који је истраживачка служба америчког Конгреса објавила у фебруару ове године, упозорава: „Званичници Министарства одбране САД-а изјавили су да ни копнени, ни постојећи системи сензора у свемиру нису довољни за откривање и праћење хиперсоничног оружја&qуот;.

Ипак, поједини стручњаци сматрају ду су неке приче о хиперсоничном оружју надуване.

Да ли су приче о овом оружју преувеличане?

Др Сидарт Каушал из Краљевског института за уједињене службе, британског аналитичког и истраживачког центра који се бави одбраном и безбедношћу, један је од оних који верују да хиперсоничне ракете нису оружје које нужно мења правила игре.

„Због брзине и маневарских способности су привлачне за нападе на високовредне циљеве, а због огромне кинетичке енергије при удару су корисне и за утврђене или дубоко закопане циљева које је раније било тешко уништити конвенционалном муницијом&qуот;.

Међутим, иако лете пет пута брже од брзине звука (или више), постоје мере одбране, од којих су неке „делотворне&qуот;, тврди Шарп.

Прва је да се отежа откривање и праћење мета.

„Бродови могу много да учине да се заштите&qуот;, додаје он.

„Довољно је да мутна (зрнаста) сателитска слика са комерцијалних сателита касни само неколико минута и тада постаје бескорисна за циљање мете.

„Добијање сателитских података који су довољно актуелни и прецизни за потребе навођења и циљања мете је и тешко и скупо&qуот;.

Ипак, додаје да ће вештачка интелигенција и друге нове технологије вероватно временом променити ову ситуацију.

Опрез због претње коју представља Русија

Чињеница је да су Русија и Кина оствариле значајну предност у развоју овог оружја.

„Мислим да су кинески хиперсонични програми... и импресивни и забрињавајући&qуот;, каже Вилијам Фрир.

Али додаје: „Када је реч о Русима, требало би да будемо много опрезнији у вези са оним што тврде&qуот;.

У новембру 2024. године, Русија је испалила експерименталну балистичку ракету средњег домета на индустријски комплекс у украјинском граду Дњепру, користећи га као полигон за тестирање у стварним околностима.

Ракета, за коју је Украјина навела да је летела хиперсоничном брзином од 11 махова (око 13.580 километара на сат), названа је Орешник (на руском дрво лешника).

Руски председник Владимир Путин је рекао да је ракета летела брзином од 10 махова.

orešnik, ruski projektil orešnik, ruska raketa orešnik
ББЦ
МИРВ (Технологија опремања пројектила који носи више бојевих глава од којих свака прати независну путању и има појединачне јединице за циљање)

Бојева глава Орешника се током завршне етапе слетања наводно намерно поделила у неколико одвојених инертних пројектила који су независно циљали засебне мете, што је техника још из времена Хладног рата.

Сведок напада ми је рекао да није био нарочито бучан, али да је било више удара.

Шест бојевих глава пало је на различите циљеве, али пошто су биле инертне, штета није била знатно већа од оне коју проузрокују руска бомбардовања украјинских градова током ноћи.

Латентну претњу чланицама НАТО-а у Европи представљају пре свега руске ракете, од којих се неке постављене на обали Балтичког мора, у руској енклави Калињинграду.

Шта би се догодило када би Путин наредио напад на Кијев Орешником, али овај пут опремљеним муницијом високе експлозивности?

orešnik, domet rakete orešnik
ББЦ

Председник Русије је најавио да ће се ово оружје масовно производити и да има способност да, како је рекао, мете „претвори у пепео и прах&qуот;.

Русија такође има и друге хиперсоничне ракете.

Путин је посебно хвалио ракете Кинжал (Бодеж) и тврдио да лете толико брзо да их је немогуће пресрести.

Од тада је на Украјину испалио велики број ових ракета, али се испоставило да Кинжал можда и није истински хиперсоничан, и многе су пресретнуте.

Kineski i ruski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin
Гетти Имагес
Кина и Русија имају предност у развоју хиперсоничних ракета

Запад посебно забрињава руска супербрза ракета Авангард која има одличне маневарске способности.

На представљању ове и још пет других верзија такозваног „супероружја&qуот; 2018. године, Путин је рекао да је Авангард незаустављива.

Др Сидарт Каушал сматра да би главна улога ове ракете могла да буде „да пробије амерички систем противракетне одбране.

„Руски државни програми наоружања такође указују да су њихови капацитети за производњу система попут Авангарда ограничени&qуот;, додаје он.

Док се заоштрава стратешко надметање САД-а и Кине у западном Пацифику, ширење кинеског балистичког арсенала представља озбиљну могућу претњу америчком присуству у Јужном кинеском мору и шире.

Кина данас има најмоћнији арсенал хиперсоничних ракета на свету.

Крајем 2024. године, Кина је представила најновије хиперсонично клизно возило ГДФ-600.

Има носивост од 1.200 килограма, може да се опреми подмуницијом и да достигне брзину од седам махова (око 8.640 километара на сат).

'Прекретница' у журби Британије да ухвати прикључак

Уједињено Краљевство заостаје у овој трци, посебно зато што је једна од пет сталних чланица Савета безбедности УН-а које имају нуклеарно оружје.

Али, иако касни, сада покушава да надокнади заостатак, или бар да уђе у трку.

У априлу су Министарство одбране и Агенција за науку и технологију одбране, објавили да су британски научници постигли „прекретницу&qуот; после успешног завршетка великог програма тестирања.

Испитивање погонских уређаја у УК-у био је резултат сарадње између британске владе, одбрамбене индустрије и америчке владе.

Током шест недеља обављена су укупно 233 „успешна статичка теста&qуот; у истраживачком центру америчке свемирске агенције НАСА у Ленглију, у америчкој држави Вирџинији.

Британски министар одбране Џон Хили је то назвао „прекретницом&qуот;.

Али проћи ће још много година пре него што ово оружје буде спремно.

Kh-47 Kinžal, ruska raketa Kinžal
РЕУТЕРС/Валентин Огиренко
Кинжал можда није права хиперсонична ракета, и неке су пресретнуте

Осим развоја хиперсоничних ракета, Запад би требало да се усредсреди и на изградњу снажне одбране од њих, тврди Фрир.

„У рату ракетама све се своди на две стране исте медаље.

„Морате да будете способни да ограничите штету, и да истовремено имате капацитете да нападнете непријатељске лансирне платформе.

„Ако имате обе ове способности и можете донекле да се браните и да вршите противударе, онда је много мања вероватноћа да ће противник одлучити да покрене сукоб&qуот;.

Ипак, Том Шарп и даље упозорава на потребан ниво забринутости у овом тренутку.

„Кључна ствар код хиперсоничних ракета је да су обе стране једначине подједнако тешке, и ниједна није усавршена… за сада&qуот;, каже он.

(ББЦ Невс, 08.23.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »