Iz 57. puta izabran predsednik skupštine Kosova

Šest meseci posle održavanja izbora i isto toliko duge institucionalne krize, izabran je predsednik kosovske skupštine na rekordnom 57. zasedanju.

Poslanicima su pre nekoliko meseci potvrđeni mandati, ali je višemesečni izbor prvog čoveka parlamenta nedeljama kočio proces kako bi skupština bila formalno konstituisana.

Na sednici 26. avgusta izabran je Dimalj Baša, poslanik Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, sa 73 glasa za i 30 poslanika protiv.

Dobio je glasove i Demokratske partije Kosova (PDK), iako su pojedini poslanici unapred izjavili da ga „ne smatraju kompetentnim“, prenosi Kossev.

Podržali su i ga i pojedini poslanici stranke Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.

Prema pisanju medija, među onima koji su bili protiv su - Demokratski savez Kosova (LDK), Srpska lista i Nisma Fatmira Ljimaja.

Baša je četvrti predloženi kandidat Samoopredeljenja za predsednika skupštine, pošto podršku većine nisu dobile Aljbuljena Hadžiju, Donika Gervala i Hekuran Murati.

U prvom obraćanju u Skupštini, Baša je pozvao Srbiju, za koju je rekao da ima „pretenzije na teritoriji njihove zemlje“, da prizna Kosovo.

„Pozivam na demokratizovanu Srbiju, koja priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, na dobrosusedske odnose koje gradimo, da razmišljamo o izgradnji generacija sa međusobnim poštovanjem i tolerancijom, a ne sa mržnjom i sukobima", rekao je on, prenosi Kosovo onlajn.

Istog dana birani su i potpredsednici Skupštine.

Do sada je izabrano četvoro od petoro – Aljbuljena Hadžiju iz Pokreta Samoopredeljenje, Fljora Čitaku iz Demokratske partije Kosova i Kujtim Šalja iz Demokratskog saveza Kosova.

Za potpredsednicu iz redova drugih manjinskih naroda izabrana je Emilija Redžepi.

Potpredsednik iz redova srpskog naroda biće izabran žrebom, jer iz tri pokušaja nije izabran kandidat Srpske liste Slavko Simić, a Srpska lista nije predložila drugog kandidata, prenosi Fonet.

Kako je tekla saga?

Sednice skupštine su zakazivane i prekidane nedeljama.

Ustav, pa i zakoni su mnogo loše napisani i njima nisu predviđene situacije poput ove, objasnio je ranije Ognjen Gogić, politikolog iz Kosovske Mitrovice.

„To je pravna praznina. Nedorečenost i nepotpunosti su, između ostalog, dovele do ovakve situacije", kaže on za BBC na srpskom.

Najvišim pravnim aktom Kosova propisano je da predsednika skupštine predlaže stranka sa najviše glasova na izborima, što nigde drugde nije ustanovljeno kao odredba, ukazuje Gogić.

Navodi primer Srbije, gde se skupština konstituiše potvrdom mandata dve trećine poslanika.

• Zašto je Kosovo bez skupštine i posle rekordnih 30 pokušaja
• Kurti uveren da će formirati novu vladu, Srpska lista tvrdi da je apsolutni pobednik u srpskoj zajednici
• Izbori na Kosovu: Kurtijeva Pirova pobeda ili novi premijerski mandat

Politički inat

Ova pravna saga imala je i drugu stranu medalje - političku.

Po osvajanju najvećeg broja glasova na februarskim parlamentarnim izborima, Kurti je najavio da će sa prethodnim koalicionim partnerima napraviti vladu.

Ali bez konstituisane skupštine, ne može ni da se napravi vlada.

Kurtijev plan remetilo i to što veće opozicione stranke ne žele u koaliciju sa njim.

U opoziciji su ostale Demokratska partija Kosova (PDK) sa 24 mandata, Demokratski savez Kosova (LDK) sa 20 i Alijansa za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja sa osam poslanika.

Manjine imaju po 10 zagarantovanih mesta - 10 srpski predstavnici i 10 ostali - Bošnjaci, Turci, Romi, Aškalije, Egipćani.

Srpskoj listi, bliskoj vlastima u Beogradu, pripalo je devet, a jedan mandat osvojio je Nenad Rašić, nekadašnji ministar u Kurtijevoj vladi.

„Niko iz opozicije nije rekao da hoće da formira vladu i da hoće predsednika skupštine. Mogli su da ponude Kurtiju kandidata, ali nisu.

„Niko i neće sa Kurtijem, opozicija nije zadovoljna rezultatima i hoće nove izbore", ukazuje Gogić.

Poslanici opozicionih partija optuživali su Kurtija da namerno sabotira formiranje skupštine.

„Igra oko neformiranja Skupštine Kosova postala je sramotna, ne samo za izabrane poslanike, već i za državu Kosovo.

„Sednice koje se ponavljaju svakih 48 sati, bez bilo kakve odluke, postale su simbol naše državne nezrelosti”, poručio je ranije Ramuš Haradinaj, lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK).

Posle jedne od prethodnih sednica skupštine, Kurti je pismom pozvao predsednika LDK na koaliciju, što je Ljumir Abdidžiku odbio i predložio prelaznu vladu, ujedinjenje i dogovor svih albanskih stranaka zastupljenih u parlamentu.

Kurti je odbacio ovaj predlog, a nije odustao od ekskluzivnog prava predlaganja predsedavajuće parlamenta, što je opozicija tražila.

Jedinstven slučaj

Političku blokadu nije otkočila ni diplomatska akcija ambasada zapadnih zemalja na Kosovu.

Sastanak amabasadora Kvinte - Amerike, Velike Britanije, Nemačke, Italije i Francuske i Kurtija 12. maja nije urodio plodom.

„Podstičem sve stranke da prekinu politički zastoj i brzo formiraju vladu.

„Lideri moraju da ostave po strani podele i daju prioritet budućnosti Kosova", poručila je Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku tokom prve posete Prištini desetak dana kasnije.

Za sada nije zabeleženo da je negde toliko dugo trajalo konstituisanje parlamenta ili bar nema pisanih dokaza o takvim slučajevima, ukazao je ranije politikolog Gogić.

Na kraju se uključio i Ustavni sud odlukom da se predsednik skupštine može odabrati samo javnim glasanjem i to u roku od 30 dana, a da jedan kandidat može biti predložen na glasanje najviše tri puta.

Neobični protesti kosovskog advokata

Uoči 50. pokušaja konstutuisanja skupštine, ispred zgrade je kosovski advokat Arijanit Koči izveo neobičan protest.

Mašinicom je ošišao sedu kosu u znak protesta, kako je rekao, zbog blokade rada parlamenta.

Rekao je i da ne protestuje samo zbog blokade jedne od najvažnijih institucija, već i zato što narod na Kosovu „spava", prenela je prištinska Koha.

„Bez skupštine nema demokratije. Bez skupštine nema ekonomskog razvoja, nema države", rekao je on.

Početkom jula, takođe zbog blokade rada skupštine, ispred zgrade je Koči doveo nekoliko magaraca.

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Šta za Balkan znači povratak Trampa

(BBC News, 08.26.2025)