'Jasna poruka Trampu': BBC novinari o vojnoj paradi u Kini

Kineski lider Si Đinping, ruski predsednik Vladimir Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un su 3. septembra 2025. prvi put javno stajali rame uz rame, pre velike vojne parade u centru Pekinga.

Na paradi, koja je obeležila 80 godina od pobede Kine nad Japanom u Drugom svetskom ratu, Peking je predstavio niz nove vojne opreme, između ostalog nuklearnu interkontinentalnu balističku raketu, novu drumsku raketu za isporuku hipersoničnog oružja, lasersko oružje, pa čak i dronove „robotskih pasa“.

Ovo se dešava u vreme kada Si nastoji da projektuje moć Pekinga na međunarodnoj sceni - ne samo kao druge najveće svetske privrede, već i kao protivtežu Sjedinjenim Državama dok Trampove carine potresaju globalni ekonomski i politički poredak.

Četvoro BBC novinara procenjuju značaj parade - šta ona znači, zašto je važna i šta nam taj spektakl govori o „novom svetskom poretku“.

Trajna slika za Kinu - i svet

Lora Biker, dopisnica iz Kine

Jedan od najznačajnijih trenutaka vojne parade odigrao se pre nego što je počeo defile.

Predsednik Si koji je dugim rukovanjem dočekao severnokorejskog lidera Kima Džonga Una, a zatim se pozdravio sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, a onda su sva trojica zajedno prošetala da gledaju paradu.

Bila je to čista politička drama.

Ovo je bio prvi put da su sva trojica lidera viđena zajedno u javnosti i zaista su izabrali trenutak.

Ali upravo je ovaj susret, a ne samo oružje i vojnici koji su bili u defileu, privukli pažnju američkog predsednika Donalda Trampa.

Dok je trajala parada, Tramp je na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social), optužio Sija da je sa ostalima kovao zaveru protiv Amerike.

Kineski lider je u govoru rekao da je njegova zemlja na pravoj strani istorije.

Parada je bila koreografski spektakl preciznosti, moći i patriotizma.

Čak je i hor stajao u savršeno napravljenom redu dok su pevali „Bez Komunističke partije nema moderne Kine“.

Vojnici su prošli izvanredno uvežbanim strojevim koracima, a svaki udarac o tlo odjekivao je do tribina sa 50.000 gostiju na Trgu Tjenanmen.

Zatim je stiglo veliko oružje, a masa je posegnula za telefonima.

Nova interkontinentalna balistička raketa, lasersko oružje, čak i robotski vukovi ili psi.

Parada je završena preletom, na zadovoljstvo publike, pre nego što je hiljade golubova i balona pušteno u nebo iznad prestonice.

Ovaj prikaz povodom 80. godišnjice završetka Drugog svetskog rata nije bio samo pogled na to gde je Kina bila ili koliko je daleko stigla.

Pokazao je kuda Kina ide: Si igra ulogu globalnog vođe spremnog da stane uz dva najsankcionisanija lidera na svetu.

A pred njegovim nogama, vojska koja se gradi da parira Zapadu.

• Velika vojna parada u Pekingu: 'Kina je nepobediva'
• Kineski samit o bezbednosti: Da li je ova nedelja novi početak za antiamerički savez
• Tenkovi, turizam i poziranje fotografima: Zašto su Kim Džong Un, Putin i Vučić u Pekingu

Kina popunjava prazninu koju su ostavile SAD - i šta to znači za Zapad

Džejms Lendejl, diplomatski dopisnik

Kineska demonstracija geopolitičke, a sada i vojne moći ove nedelje teško da je iznenađenje za zapadne lidere.

Predsednik Si dugo je težio da se postavi u centar novog svetskog poretka - onog koji zamenjuje raspadajuće globalne sisteme uspostavljene posle Drugog svetskog rata.

Ali dve stvari će izazvati jezu niz zapadne diplomatske kičme.

Jedna je brzina kojom Kina popunjava vakuum koji je ostao posle povlačenja Amerike iz međunarodnih institucija.

Svetski poredak kojim rukovodi Kina, onaj u kome se teritorijalni integritet i ljudska prava vrednuju manje od sirove moći i ekonomskog razvoja, mogao bi se pokazati neprijatnim za mnoge zapadne zemlje.

Način na koji su oštre američke carine tako brzo gurnule Indiju, najveću demokratiju na svetu, u topli zagrljaj Kine, najveće autokratije na svetu, takođe je zabrinjavajući.

Mala mrvica utehe za Zapad je to što takozvana „osa previranja“ koja je prikazana u Pekingu nije ujedinjena - a Indija, posebno, koja nije bila predstavljena na paradi u sredu, i dalje je u sukobu sa Kinom oko teritorijalnih i drugih sporova.

Suština je da ekonomski nacionalizam i revolucionarna diplomatija Donalda Trampa u Americi daju Kini ogromnu diplomatsku priliku.

A Si ju je dočekao raširenih ruku.

Jasna poruka Donaldu Trampu

Stiv Rozenberg, BBC dopisnik iz Rusije

Sva diplomatija u Kini ove nedelje bila je osmišljena da pošalje jasnu poruku Trampovoj administraciji.

Dakle, želite da Ameriku ponovo učinite velikom, zar ne?

Amerika je na prvom mestu, zar ne?

Pa, onda ćemo ponuditi alternativu poretku koji predvode SAD.

Zato smo videli lidere Kine, Rusije i Indije kako se zajedno osmehuju na samitu Šangajske organizacije za saradnju.

Zato je Vladimir Putin nazvao Si Đinpinga „pravim prijateljem", a kineski lider ruskog kolegu „starim prijateljem".

I to je takođe razlog zašto su se Si Đinping, Vladimir Putin i Kim Džong Un pojavili zajedno na vojnoj paradi.

Ukratko: u geopolitičkom univerzumu različite sile se udružuju kao protivteža američkoj dominaciji.

To ne znači da su sve ove zemlje i lideri na istoj talasnoj dužini.

Nisu.

Razlike ostaju.

Ali pravac kretanja je jasan.

Kao što je list Komsomoljskaja pravda objavila ove nedelje, aludirajući na Rusiju, Kinu i Indiju: „Izgradićemo novi svet“.

Pogledajte: Putin, Kim i Si Đinping prvi put zajedno u javnosti na vojnoj paradi u Pekingu

Oružje koje brine Zapad

Frenk Gardner, BBC stručnjak za bezbednosna pitanja

Od ogromnih, podvodnih torpeda do najsavremenijeg laserskog oružja koje obara dronove - stručnjaci Pentagona i ministasrstva odbrane dobilii su 'meso' koje će analizirati u narednom periodu.

Kina je započela opsežan program modernizacije vojske koji joj je omogućio da sustigne - a u nekim segmentima i pretekne - Sjedinjene Države.

Hipersonične rakete koje putuju više od pet puta brže od zvuka su jedan od segmenata u kojima Kina prednjači u svetu.

Sidart Kaušal, vodeći stručnjak za rakete u londonskom tink-tenku RUSI, ističe YJ-17 - hipersonično jedrilicu - i YJ-19, hipersoničnu krstareću raketu.

Kina ulaže velika sredstva u veštačku inteligenciju i autonomno oružje.

Jedan primer za to je AJX002: džinovski, 18 metara dugačak, podvodni dron sposoban za nošenje nuklearnog oružja.

Kineski nuklearni arsenal, koji broji stotine raketa, i dalje znatno zaostaje za onima Rusije i SAD - obe imaju hiljade - ali se brzo povećava i pronalazi inovativne načine za isporuku bojevih glava.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ogromna kineska mornarica raste vrtoglavom brzinom - hoće li zavladati morima
• Kineska vojska - sila svetske klase
• Da li Kina zaista stvara super vojnike

(BBC News, 09.03.2025)