Демостат: Одлука Владе Србије о ограничењу трговачких маржи, исхитрена, под притиском протеста

Одлука Владе Србије о ограничењу маржи донета је исхитрено, под притиском протеста и експлозије незадовољства грађана, без дубљег проучавања узрока који су произвели инфлацију и нагли раст цена хране, оценили су аналитичари, а пренео сајт Демостата.

"Није сагледан цео ланац од произвођача, прерађивача, дистрибутера до малопродаје, нити је у обзир узета макроекономска политика државе која је прави узрочник инфлације", оценили су економисти.

Тему монопола у малопродаји и прекомерних трговачких маржи најпре је пре две године, у јеку двоцифрене инфлације, отворила гувернерка Народне банке Србије, Јоргованка Табаковић. 

Она је прво тврдила да је Србија инфлацију "увезла" споља, али када је било очигледно да ти фактори "споља" делују и на друге државе које, ипак имају далеко нижи раст цена, означила је трговце као кључне узрочнике инфлације. 

Најављена је појачана контрола малопродајних ланаца, исказане су сумње на злоупотребу монополског положаја, помињало се чак укључивање БИА како би се утврдило "ко и зашто диже цене". 

Недуго затим, Влада је од Републичког завода за статистику (РЗС) затражила анализу трговачких маржи, међутим, резултати истраживања РЗС, објављени прошле године у публикацији "Трендови" за ИВ квартал 2023. изгледа да нису испунили очекивања званичне политике.

На нивоу целокупне делатности "Производње прехрамбених производа", истраживање РЗС је утврдило да је просечна стопа бруто марже (која покрива трошкове сировина, производње, плата, фискалне и остале обавезе, као и добит) у првих шест месеци 2023. године износила 54,1 одсто, док је просечна бруто профитна стопа 8,6 одсто.

Просечна стопа бруто марже у трговини на мало прехрамбеним производима износила је 14,9 одсто, а бруто профитна стопа је 3,6 одсто, наведено је у истраживању РЗС.

Раст малопродајних цена у највећој мери потиче од високих трошкова производње, један је од закључака РЗС.

Влада је затражила од РЗС-а да поново уради анализу тржишта и трговачких маржи, а пре него што је ново истраживање завршено, донета је одлука о ограничењу маржи, па су цене углавном спуштене, негде минимално, негде за који проценат више, а трговци тврде да су "постали идеална мета у условима пролонгиране инфлације, нереалног курса евра и све слабије куповне моћи грађана".

"У таквом окружењу Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) покренула је у октобру 2024. године поступак против водећих малопродајних ланаца заснован на паушалним тврдњама које игноришу податке о реалним маржама, трошковима и структури тржишта. На овај начин трговци су стављени у дефанзиван положај, без могућности јавног одговора јер би свака реакција била дочекана као напад на државну институцију", рекао је за Демостат један од трговаца.

Нагласио је да кључни узроци поскупљења нису у трговини, већ у укупној макроекономској политици. 

"У комбинацији са одржавањем нереалног курса динара на око 117 динара за евро, ствара се савршен рецепт за инфлацију. Илузија стабилности се управо и одржава кроз вештачки курс", навео је он.

Додао је да када би се цене, зараде и БДП прерачунавали у евро по реалнијем курсу јасно би се видела нижа куповна моћ грађана и значајно нижи стандард у поређењу са ЕУ. 

"Тада би зараде у еврима пале, што би директно угрозило наратив о 'историјском расту плата', којим се власт хвали. Истовремено, и БДП по глави становника изражен у еврима био би мањи док би учешће јавног дуга у БДП-у порасло – будући да се држава задужује у еврима, а БДП ствара у динарима. Такав исход би угрозио кредибилитет економске политике и ограничио могућност даљег задуживања", оценио је саговорник Демостата.

Додао је да је пет највећих трговачких ланаца у 2024. години имало пад нето добити 25 одсто у поређењу са претходном годином, а трошкови зарада у сектору малопродаје прошле године порасли су за око 15 одсто, док су укупни оперативни трошкови виши за око 13 одсто. 

Како Србија у великој мери зависи од увоза прехрамбених производа, вештачки јак динар, навели су саговорници портала, тренутно маскира увозне трошкове, али дугорочно дестабилизује тржиште.

Уз то, малопродајни ланци како су оценили, не одређују цене које постављају увозници и дистрибутери, чије марже нису јавно доступне, нити подложне контроли, док царине, ПДВ и трошкови логистике оптерећују крајњу цену на полицама.  

(Бета, 04.09.2025)