Сутра у ЕП расправа о употреби силе над српским демонстрантима и дискусија о демократији у Србији

Посланици Европског парламента сутра ће на пленарној седници у Стразбуру расправљати о употреби силе над српским демонстрантима, а на маргинама заседања биће одржани и панел дискусија о стању демократије у Србији и конференција за медије Европске зелене партије о ситуацији у тој земљи.

Расправа на пленарној седници, на тему "Талас насиља и континуирана употреба силе над демонстрантима у Србији", биће одржана у поподневним часовима, уз учешће представника Европске комисије и Савета ЕУ. Та расправа је уврштена у дневни ред на иницијативу политичке групе Социјалисти и демократе.

Претходно ће, од 11 часова, бити одржана панел дискусија "Србија: Демократија на раскршћу", коју организују три политичке групе у Европском парламенту - Социјалисти и демократе, Зелени и Обновимо Европу.

У разговору ће учествовати европосланици Катлин ван Брент (Социјалисти и демократе), Владимир Пребилич (Зелени) и Хелмут Брандштетер (Обновимо Европу) и представници њихових сестринских партија из Србије - Странке слободе и правде, Зелено-левог фронта и Покрета слободних грађана.

Европска зелена партија је саопштила да ће пре панел дискусије, у 9 часова, одржати у Европском парламенту конференцију за медије о "све већем ауторитаризму председника Вучића и насилној репресији над демонстрантима" у Србији.

На конференцији за медије ће говорити копредседница Европске зелене партије Вула Цеци (Тсетси), председник групе Зелени/Европски слободни савез (Зелени/ЕФА) у Европском парламенту Бас Ајкхут (Еицкхоут), европосланик те групе Размус Нордквист (Расмус Нордqвист), и један од лидера Зелено-левог фронта Добрица Веселиновић, посланик у Скупштини Србије.

Цеци и Нордквист су у петак у Београду пружили подршку Зелено-левом фронту и побуњеним грађанима Србије, а затим су били на протесту у Новом Саду, због чега су се суочили са тешким оптужбама државног врха. Након што их је Вучић оптужио да су "подржали насиље" и да ће бити процесуирани, Цеци и Нордквист су напустили Србију.

Поводом сутрашње расправе на тему "Талас насиља и континуирана употреба силе над демонстрантима у Србији", Европски парламент је објавио документ, намењен европосланицима и особљу, како би се упознали са дешавањима у Србији у последњих 10 месеци.

У документу, између осталог, пише да председник Србије Александар Вучић и његова Српска напредна странка (СНС) управљају земљом од 2012. уз велику концентрацију моц́и, контролу медија и слаб систем "кочница и равнотежа" (поделе власти).

Наводи се и да Србију карактеришу дубока политичка поларизација и народно незадовољство, и да је српско друштво дубоко подељено између лојалиста власти и заговорника реформи.

У документу, са погледом на дешавања у Србији у последњих 10 месеци, пише и да су се антивладини протести, који су поново избили у новембру 2024. због смртоносног пада надстрешнице на реновираној железничкој станици у Новом Саду, проширили до почетка 2025. на више од 400 градова и места у Србији, и постали "највећи грађански устанак последњих деценија".

"Захтеви демонстраната фокусирали су се на правду и владавину права: инсистирали су на потпуној транспарентности у вези са пројектом реконструкције станице (објављивање свих грађевинских докумената) и на процесуирање одговорних за корупцију која је довела до несреће. Такође су тражили одговорност починилаца, повезаних са СНС, за нападе на студенте демонстранте", наводи се у документу.

Додаје се да се атмосфера променила средином 2025. и да су тензије, после девет месеци мирних протеста, кулминирале 28. јуна на Видовдан, када је на београдском Тргу Славија одржан масовни скуп са око 140.000 учесника.

"Сведоци су пријавили да су студенти и новинари били пребијани – 2. јула су хоспитализована четири млада демонстранта, од којих је један имао сломљену кључну кост. Студент Лука Михајловић, који је претучен и ухапшен док је мирно стајао с подигнутим рукама, постао је симбол те промене", наводи се у документу.

Европски парламент је 8. фебруара 2024. усвојио Резолуцију о ситуацији у Србији после избора из децембра 2023. године, којом је затражио истрагу пријављених нерегуларности. У резолуцији усвојеној 7. маја ове године, о извештајима Европске комисије о Србији за 2023. и 2024. годину, Европски парламент је подржао европске интеграције Србије, али је позвао њене власти да убрзају реформе у области слободе медија, независности правосуђа и основних права у складу са стандардима ЕУ.

(Бета, 08.09.2025)