'Политичко самоубиство': Отворена врата новој кризи у Француској

Француска је гурнута у нову политичку кризу поразом премијера Франсоа Бајруа на гласању о поверењу у скупштини.

Убедљиво гласање о неповерењу (364 гласа за и 194 против), значи да ц́е Бајру у поднети оставку председнику Емануелу Макрону, који сада мора да одлучи ко ће да га замени.

Макронов кабинет је саопштио да ц́е се то догодити „у наредним данима&qуот;.

Опције укључују именовање новог премијера из десног центра; заокрет ка левици и проналажење имена компатибилног са Социјалистичком партијом; и распуштање парламента како би се одржали нови избори.

Макронови огорчени непријатељи у крајње левичарској странци Непокорена Француска позивају га да и он поднесе оставку, али мало коментатора мисли да је то вероватно.

Француска је тако на путу да добије петог премијера за мање од две године - суморан резултат који подвлачи скретање и разочарање који су обележили други председников мандат.

Бајруов пад је уследио након што је ставио свој и рад његовог кабинета на испитивање у скупштини у вези са нагомиланим дугом земље.

Током лета је упозоравао на „егзистенцијалну&qуот; претњу Француској ако не почне да се бави враћањем дуга од 3,4 билиона евра.

У буџету за 2026. годину предложио је укидање два национална празника и замрзавање социјалних исплата и пензија, са циљем уштеде 44 милијарде евра.

Али брзо су му распршене све наде да ц́е његова пророчанства о финансијској пропасти поколебати противнике.

Странка за странком је јасно ставила до знања да гласање виде као прилику да се обрачунају са Бајруом, а преко њега и са Макроном.

Без вец́ине у скупштини, Бајру је гледао како се левица и крајња десница уједињују против њега - и његова судбина је била запечац́ена.

Неки коментатори су Бајруов пад описали као чин 'политичког самоубиства'.

Није било потребе да заказује превремено гласање о поверењу, а могао је да покуша да у наредним месецима придобије подршку.

• Пала француска влада, Макрон бира новог премијера или се иде на изборе
• Пад француске владе: „Морамо поново да изградимо Француску&qуот;, каже Макрон
• Неочекиван обрт: Левица у Француској освојила већину, десница поражена

Бајру је у говору јасно ставио до знања да је више усмерен на историју него на политику, рекавши посланицима да ц́е будуц́е генерације патити ако Француска изгуби финансијску независност.

„Потчињавање дуговима је исто што и потчињавање оружју&qуот;, рекао је, упозоравајуц́и да тренутни нивои дуга значе „бацање младих људи у ропство&qуот;.

„Можда имате моц́ да срушите владу. Али не можете да избришете стварност&qуот;, рекао је.

Није било никаквих знакова да су Бајруова упозорења имала било какав утицај на парламент или на Француску у целини.

Посланици левице и крајње деснице оптужили су га да покушава да прикрије сопствену и Макронову одговорност за довођење Француске у садашње стање.

У земљи је било мало одјека на Бајруову анализу - анкете показују да мало ко сматра контролу дуга националним приоритетом, за разлику од трошкова живота, безбедности и имиграције.

Покрет који себе назива Блоqуонс Тоут (Блокирајмо све) најавио је талас протеста против Макронове политике.

Неколико синдиката такође позива на демонстрације 18. септембра.

Вец́ина економских аналитичара сагласна је да се Француска суочава са огромним финансијским изазовом у наредним годинама, јер ц́е пројектовани трошкови сервисирања њеног дуга порасти са 30 милијарди евра потрошених 2020. године на више од 100 милијарди евра 2030. године.

Потреба за финансијским ограничењима долази у тренутку када Макрон обец́ава додатна средства за одбрану, а опозиционе странке левице и крајње деснице захтевају укидање најновије пензионе реформе којом је старосна граница за пензионисање подигнута на 64 године, а што је изазвало велике протесте 2023.

Бајру је преузео дужност од Мишела Барнијеа прошлог децембра након што је предлог буџета тадашњег премијера одбијен у скупштини.

Бајру је, међутим, успео да прогура буџет, захваљујуц́и пакту о ненападању са социјалистима, али су се њихови односи погоршалнакон што су одбијени захтеви социјалиста о пензионој реформи.

Неки спекулишу да ц́е се Макрон сада окренути левичарском премијеру, након што није успео са конзервативним Барнијеом и центристичким Бајруом.

Међутим, Социјалистичка партија каже да жели потпуни раскид са Макроновом пробизнис политиком, као и укидање пензионе реформе, а то би било равно поништавању председниковог наслеђа.

Стога се чини вероватним да ц́е Макрон за почетак размотрити неку другу личност из сопственог табора.

Прича се да су могући кандидати министар одбране Себастијан Лекорну, министарка рада Катрин Вотрен и министар финансија Ерик Ломбар.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Макрон у Србији: О Новаку Ђоковићу, рафалима, Косову и владавини права
• Макрон и Вучић: Срдачно о економији и емоцијама, опречно о Косову, после и о Лују Витону
• 'Француска ће признати палестинску државу'
• Марин ле Пен проглашена кривом за злоупотребу ЕУ фондова, забрањено јој да учествује на изборима 2027.
• Макрон о 'свађи' са супругом и другим снимцима: 'Ништа од тога није истина'
• Макронови туже америчку инфлуенсерку која тврди да је 'Брижит мушкарац'

(ББЦ Невс, 09.09.2025)