Нови закон о извршењу не гарантује свима заштиту стана од принудне продаје

Грађани који имају било каква дуговања, било према банкама, или према комуналним предузећима, морају пажљиво прочитати предлог Закона о извршењу и обезбеђењу јер се заштита од принудне продаје стана као једине некретнине односи само на оне који испуне пет врло строгих критеријума, пренео је данас портал Данаса.

Према предложеним изменама и допунама тог закона непокретност не може бити продата у извршном поступку само ако се испуни пет услова, а први је да је реч о стану, као јединој непокретности извршног дужника.

Затим, стан се не може принудно продати ако дужник има пребивалиште најмање пет година пре подношења предлога за извршење, ако та адреса није "пасивизирана" и ако је стан, површине до 60 квадратних метара.

Један од критеријума је да стан не може да се прода ако главница потраживања које се намирује не прелази половину тржишне вредности непокретности, утврђене у складу са актом јединице локалне самоуправе.

Услов је и да дужник у периоду од три године пре дана подношења предлога за извршење није продао или поклонио другу непокретност или се одрекао права на наслеђивање непокретне имовине или закључио уговор о доживотном издржавању.

Остало је нејасно, навео је Данас, да ли закон штити и оне који дугују банци за стамбени кредит.

Поједини стручњаци су оценили да предложени закон не штити грађане који дугују банкама за стамбене кредите, други тврде да закон не прецизира тачно на које врсте потраживања се односи, те да се евентуално може применити и на стамбене зајмове ако је дужник у јавној или законски овереној исправи дао сагласност да се наплата може спровести преко његове некретнине.

Другим речима, то значи да су банке овом одредбом заштићене, па би дугови за стамбене кредите могли остати ван ове законске заштите.

Иван Златић из Здружене акције "Кров над главом" оценио је да предложене измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу неће донети суштинску заштиту права на дом, већини грађана.

Заштита коју закон нуди је, према његовим речима, врло ограничена и да би, према досадашњем искуству њихове организације, мали број људи био обухваћен овим изменама чак и да су оне важиле у претходних осам година јер сматра, тумачећи предлог закона, да се заштита права на једини дом не односи на стамбене кредите.

Према његовом тумачењу овог закона, закон штити само ако је непокретност у потпуности у власништву дужника и ако се ради о његовој јединој некретнини.

"Ако стан отплаћујете кредитом, докле год је у власништву банке, ова заштита се не примењује", рекао је Златић.

Посебно проблематичним сматра одредбу да дужник мора бити пријављен на тој адреси најмање пет година да би стан био заштићен јер "људи често привремено одлазе због посла у друго место или иностранство и тада им пребивалиште може бити замрзнуто".

На питање да ли се Србија изменама и допунама овог закона ускладила са европским законима, Златић одговара да се "Кров над главом" не ослања превише на европску праксу, јер сматра да она није применљива у условима у којима грађани Србије живе.

Правник Удружења за заштиту потрошача "Ефектива", Јован Ристић оценио је да предложени закон о извршењу не прави разлику између врста дугова, што значи да би, бар у теорији, могао да се односи и на дуговања по основу стамбених кредита.

"Закон не каже директно да се стамбени кредити искључују, што значи да би они могли бити обухваћени заштитом. Међутим, постоји једна озбиљна препрека – члан 151д, који каже да ако је дужник дао сагласност да се наплата може спровести над станом, та заштита не важи, а банке управо такву клаузулу готово увек уносе у уговоре о кредиту", рекао је Ристић.

Он наглашава да ће банке, вероватно користити ову одредбу да се заштите и да неће одобравати кредите без такве сагласности.

"Колико год да се залажем на право за кров на главом, исто тако мора да постоји нека одговорност. Имајте у виду једну ствар: неко вам даје кредит, ви га не плаћате, а хоћете да останете у стану. Не можете узети стан на кредит, престати да плаћате, а очекивати да вас закон штити без изузетка", навео је Ристић.

(Бета, 09.09.2025)