Где и коме поклонити старе књиге у Србији

У Србији, пут једне старе књиге до новог читаоца често је дуг, неизвестан и препун препрека. Али шта урадити са онима које желите да поклоните?

BBC News 11.09.2025 | Кристина Кљајић - ББЦ

Александар Васовић је месецима размишљао шта да уради са старом библиотеком његових родитеља - полицама пуним романа, енциклопедија и приручника.

Хтео је да их поклони градској библиотеци у Чачку.

„Мислио сам да ће им значити јер је било доста књига, класика и стручне литературе, ипак рекли су ми да немају места&qуот;, каже он за ББЦ на српском.

Покушао је и са антикварницама.

„Из једне су ми рекли да немају простора за књиге, из друге да су на одмору&qуот;, објашњава.

Док су кутије пуне књига стајале у стану, постајало му је јасно да проналажење другог власника није једноставан задатак.

Иако у свету постоји више организација које прикупљају и донирају старе и неупотребљене књиге, у Србији, пут до новог читаоца често је дуг, неизвестан и препун препрека.

Почетком августа, у дворишту основне школе „Ђура Даничић&qуот; у Новом Саду пронађен је контејнер пун старих књига, што је изазвало негативне реакције на друштвеним мрежама.

Библиотеке: Књиге морају да буду очуване

Током пандемије ковида-19, у библиотеку „Др Душан Радић&qуот; у Врњачкој Бањи људи су скоро сваког дана доносили књиге на поклон.

„Библиотека им је излазила у сусрет, али смо онда били затрпани неактуелним и прекобројним насловима, а било је и много књига које због неадекватног коришћења нису биле за употребу&qуот;, каже библиотекарка Мирјана Ђурашевић за ББЦ на српском.

Зато су морали да поставе услов да „књиге буду очуване и да они који их поклањају потпишу Сагласност о преузимању књига.&qуот;

„Потписивањем Сагласности, дародавци се трајно одричу поклоњених књига, а библиотека стиче право да са књигама располаже на начин на који нађе за сходно&qуот;, каже она.

И у већим градовима ситуација је слична.

Библиотека града Београда задржава право да не прихвати или селективно прихвати књиге које грађани поклањају, објашњава Оливера Калдесић, начелница одељења за набавку и обраду библиотечке грађе.

„О томе шта ће бити прихваћено одлучује Стручна комисија, у односу на то шта је библиотеци потребно.

„Користи се принцип реконструкције фонда, као и замене за оштећене примерке, попуњавање фондова приручника за размену или поклон другим институцијама&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Да би људи поклонили књиге библиотеци, потребно је да позову број одељења библиотеке или пошаљу мејл, каже она.

Ипак, када су у питању велике количине књига, ситуација се компликује.

„Најчешће их упућујемо на сараднике из Радио Београда који су основали акцију Књига солидарности&qуот;, додаје.

У питању је акција прикупљања старих књиге, које се већ пола века прослеђују школама, библиотекама и установама којима су потребне.

Погледајте видео: Шта је Библиобус

Шта када библиотеке имају превише књига?

И књиге у библиотекама имају животни век.

Када има превише књига или постану неактуелне, оне се отписују, објашњава библиотекарка Ђурашевић.

„За белетристику важи правило да нису читане од пет до десет година&qуот;, каже она.

Уколико су очуване, нуде се другим библиотекама.

„Тек оне које су превише похабане књиге се рециклирају&qуот;, додаје Ђурашевић.

Рециклирање је издвајање материјала из отпада како би се поново искористио.

У библиотеци у којој ради постоји и посебан објекат - књигомат, бела кутија уграђена у спољни зид библиотеке за размену књига.

„У једном делу се враћају позајмљене књиге, чак и када је библиотека затворена, а у другом делу остављамо отписане књиге или оне које смо добили, а нису актуелне.

„Људи могу да погледају понуду, изаберу и понесу оно што им се допада, а исто тако, могу и сами да оставе књиге на поклон&qуот;, објашњава она.

Антикварнице претрпане књигама

У малој антикварници у центру Београда, Мирослава Обрадовића често питају: „Примите ли старе књиге на поклон?&qуот;

Људи желе да дарују књиге „како не би завршиле поред канте за смеће или да би их неко други могао прочитати&qуот;, каже антиквар.

„Како наша антикварница нема превише простора, упутим их на друге, забележим број телефона, понекад и повежем људе који нуде и оне којима су књиге потребне&qуот;, објашњава он за ББЦ на српском.

Некада, каже, његовој антикварници буде понуђена и права мала ризница - читава библиотека вредних издања.

„То се најчешће дешава када наследници распремају станове.

„Ретко се догоди да је власник тај који поклања сопствену библиотеку&qуот;, каже он.

Размена књига

Када се преселила у Нови Сад, Катарина Костић имала је вишак књига и мањак познаника у новом граду.

Решила је да организује размену књига.

„Знала сам да то већ постоји у Београду и да има интересовања за такве догађаје&qуот;, каже она за ББЦ на српском.

Прву размену организовала је 2017. године, где је окупила људе који ће наставити да раде са њом сваке наредне, све до данас.

„Оно што сам од почетка знала да ће нашу размену разликовати од београдске јесте систем трампе: не мења се књига за књигу, већ се на пријемном пулту свака књига обрачунава у одређен број купона којим не на одјавном пулту, на излазу с догађаја, симболично купују одабране књиге&qуот;, објашњава она.

Књиге које остану после догађаја чувају се до наредног за такозвани Расадник Размене.

Временом су се правила усклађивала са „трендовима и читалачким навикама учесника, али суштина је иста&qуот;.

„Расадник Размене је програм подршке мањим догађајима размене књига у школама, друштвеним центрима и другим локалним заједницама&qуот;, каже Катарина.

Број посетилаца овог догађаје зависи од „простора, врсте размене и дужине трајања&qуот;.

„Највише посетилаца било је дводневној размени на отвореном, свих врста књига, када је скоро три хиљаде људи разменило десетак хиљада књига&qуот;, објашњава она.

Погледајте видео: Како живи сеоска библиотека

Нови живот за старе књиге

Три године касније, током пандемије вируса Ковид 19, књишких дружења није било, а старе књиге на Катарининим полицама су се гомилале.

„Као и многи необични хобији, и овај мој се родио у изолацији 2020. године.

„Није било размене књига, ни другог друштвеног живота, а ја сам имала приступ књигама спремљеним за расход, сувише оштећеним да би се вратиле у ток размене&qуот;, каже Костић.

Уместо да купи нову свеску за дневник, направила је једну од старе књиге.

„Нашла сам зеро-васте решење&qуот;, додаје.

Зеро васте је идеја живљена коју чини низ принципа чијом применом долази до смањења нагомилавања ђубрета.

„Писала сам о томе на инстаграму и пријатељима се допало, па сам убрзо почела и да их правим за друге.

„Од корица и дела страница старе књиге правим основу, у коју додајем различите (такође половне) папире, тканину, украсе из природе и све то према сензибилитету будуће власнице или власника&qуот;, каже она.

Васовићеве књиге су засад у породичном стану.

„Можда их, на крају, оставим у подруму&qуот;, каже он.

Погледајте видео: Пут старе књиге до новог читаоца

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук