Београде, Београде
Данас 13.09.2025 | Нина Савчић
Пре много година док је лице Београда било чисто и фино хидрирано, Душко Радовић имао је ону познату изјаву да је већ само то што се неко пробудио у нашем лепом граду довољно животно постигнуће, те да се може сматрати срећником.
Човек је, верујем, на онај свет отишао са таквим убеђењем. Сад, више деценија касније са чежњом читам његове лепе речи. Са таквом се чежњом сећам и свог детињства у Београду. Постојале су мирне улице (живела сам у једној таквој), знало се где који тролејбус стаје и где вози, а гужва је била ретка појава. Град је годинама личио на себе. Дакле, стојим јуче на аутобуској станици на којој се не зна ни који аутобуси стају, ни да ли трамваји раде, ни шта им значе
