Зашто су експлодирале вредности полена амброзије у Београду

Антихистаминик једном до два пута дневно од августа до октобра и буде подношљиво.

Тако Јелена Радосавчев и Јаков Поњавић из Београда свакодневно воде битку са алергијом на полен амброзију, чија је количина у ваздуху ове године више десетина пута већа од граничних вредности.

Почетком септембра, на Новом Београду, у једном дану измерено је 1.010 пз/м3 (поленових зрна по метру кубном), док је гранична вредност, за коју се сматра да може изазвати алергијску реакцију, 30пз/м3.

„Прва реакција почиње кашљем, потом долазе свраб у очима, пецкање у устима, цурење носа, на крају се запуше синуси и тада је најгоре&qуот;, описује Јелена свакодневицу у августу и у септембру.

До ове године, пила је антихистаминик, лек против алергије, на неколико дана, али овог лета мора ујутру и увече.

Алергије на полен амброзије једна је од најчешћих и процењује се да ће у Европи до 2060. године 77 милиона људи развити осетљивост на ову биљку.

Београд већ пар година има Акциони план за сузбијање амброзије у периоду од 2021. до 2029. са намером да се овај жилави коров уништи где год се појави.

„Када имамо овакве скокове концентрација полена, изражене у дугом временском периоду, очигледно је да се политика уклањање амброзије не спроводи на адекватан начин&qуот;, каже Томица Мишљеновић, са београдског Биолошког факултета, који је учествова у писању Акционог плана.

Временски услови - без кише и ветра, какви су били у Београду, такође су могли да допринесу високим концентрацијама, додаје.

• Лоше вести: Климатске промене драстично погоршавају алергије
• Зашто цела Србија кија, кашљуца и трља очи
• Како преживети сезону алергија на полен

Од 2020. до 2024. амброзија је откривена на 6.137 хектара, наводи се у писаном одговору Секретаријата за здравство града Београда за ББЦ на српском.

„Хемијски третман је вршен на површинама од 960 хектара, док је редовно кошење и примена других мера извршено на 5.122 хектар&qуот;, додали су.

Објаснили су да су то збирни подацима.

„Ово се не може сматрати укупним површинама које су третиране и које се третирају, с обзиром да се третман вршио и од стране комуналних предузећа&qуот;, написали су.

Градски секретаријат није одговорио на питање на којој површини је амброзија уништавана ове године.

Иако ови подаци говоре да се у односу на период пре 2020, амброзија уништавала на већем броју површина, они, пошто су дати збирно, не откривају да ли је уништавање било уједначено кроз године, каже Мишљеновић.

Могуће је да је амброзија једне година сузбијана на одређеној површини, а да следеће није, додаје.

Овогодишње количине полена амброзије у Београду далеко су изнад просечних вредности за период од 2016. до 2024.

Ово је година и у којој су три пута измерене највише вредности у главном граду.

„Београд има план на папиру, али нема акцију на терену&qуот;, каже Никола Станковић, портпарол највеће опозиционе групе у градској скупштини, покрета Крени-промени, за ББЦ на српском.

Шта је предвиђено Акционим планом, а шта урађено?

Документ од скоро 100 страна, у чијој изради су учествовали стручњаци са више факултета, детаљно разлаже неопходне кораке да би Београд изашао на крај са амброзијом.

Тако је планирано оснивање једног тела чији би задатак био да прати ширење и уништава ову коровску биљку, затим израда базе података, али и сајта и мобилне апликације преко којих би могла да се пријави амброзија на терену.

„Градски центар за координацију постоји само на папиру, без извршних овлашћења и буџета.

„ГИС база и апликација никада нису развијене&qуот;, каже одборник Никола Станковић.

Циљ је био да се постепено повећава површина на којој се прати и сузбија амброзија.

Према тадашњој процени, у Београду је 8.660 хектара потенцијално под амброзијом.

Први корак требало је да буде пописивање амброзије, процена густине и идентификација потенцијалних жаришта која треба да буду прорити за праћење и уклањање, објашњава Томица Мишљеновић.

Праћење подразумева да се обилазе места на којима се налази амброзија да би се покосила у правом тренутку пре цветања.

„Ниско кошење треба поновити два, три пута у сезони.

„На тај начин значајно ћете смањити количину полена, али и могућност да биљка баци семе. Јер кад баци семе - оно може да проклија и после 40 година&qуот;, каже Мишљеновић.

Поред кошења, биљка се уништава и хемијским средствима на неприступачним теренима, нагибима, ободима града.

Било је планирано да се из године у годину значајно повећа број површина на којима се амброзија прати и уништава, тако да до 2029. обухват буде потпун.

„Од 2022. хемијско третирање практично није спровођено на неуређеним површинама, док је механичко уклањање сведено на стихијска кошења, иако једно кошење никада није довољно&qуот;, каже Никола Станковић.

„Од 2020. уложено је 352 милиона динара за борбу против амброзије, али буџет за мониторинг и сузбијање ове биљке током 2023. и 2024. уопште није активиран&qуот;, додаје.

Колико има полена амброзије ван Београда?

Агенција за заштиту животне средине прати концентрацију полена у ваздуху широм земље.

У Београду постоје три мерне станице, на Звездари, Чукарици и Новом Београду, а мери се и у више од 20 у Србији.

Прекорачења граничних вредности виде се и у већини других градова овог лета, али у мањој мери него у Београду.

Ван престоница, ситуација је најгора у приградској општини Обреновцу, где је у једном дану измерено 1.123 пз/м3.

У овом месту забележено је и највеће присуство полена амброзије у Србији - у августу 2019, када је измерено 2.136 пз/м3.

Један од ретких градова у коме није било прекорачење граничних вредности поленовог зрна у ваздуху овог августа и почетком септембра био је Зајечар, на истоку Србије.

Погледајте видео: Како и зашто настају алергије

Амброзија у кратким цртама

• Амброзија је данас присутна на свим континентима
• У периоду од 1976. до 2000. заступљеност амброзије у коровској флори Србије се повећала девет пута, са два на 18 одсто. Претпоставља се да је данас тај проценат знатно већи
• Србија, а нарочито њен северни и централни, подручја су где се формирају најгушће популација амброзије, са знатном продукцијом поленских зрна.
• Код поленске алергије на амброзију најчешће се јављају реакције респираторног тракта (ринитис, бронхијална астма), очију (ринокоњуктивитис) и дигестивне тегобе (дијареја, повраћање, болови у стомаку)
• У поређењу са другим поленским алергијама, полен амброзије двоструко чешће изазива асматичне нападе
• Доњи праг концентрације поленових зрна амброзије који изазива алергијску реакцију код људи износи 30 зрна по метру кубном ваздуха, мада већ пет до десет зрна може да покрене алергијску реакцију код осетљивих пацијената
• Највише полена се јавља у најсувљим данима, без ветра
• Полен амброзије је веома ситан па га ветар може носити на веома велику удаљеност, до 100 километара
• Најјаче алергије на полен амброзије јављају се током августа и септембра

Извор: Акциони план за сузбијање коровске биљке амброзије на територији Београда за период од 2021. године закључно са 2029. годином

хттпс://ввв.инстаграм.цом/п/ДОдВау-јОР3/

Свако може бити погођен

Јаков Поњавић алергију описује као „онеспособљавајућу&qуот;.

„Ако не пијем лекове, остаје ми само да не вадим главу из марамица&qуот;, каже.

Ни антихистаминици не доносе међутим мир, јер делују успављујуће због чега последње месеце лета проводи на „60 одсто енергије&qуот;.

„Полен амброзије се не мери ради мерења, нити се ова биљка уклања јер је ружна на око&qуот;, говори Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације за ББЦ на српском.

„Прави циљ заштите животне средине јесте заштита здравља и добробити људи, а то заборављамо.

„Људи који постају осетљиви на амброзију теже подносе загађен ваздух, а загађен ваздух повећава вероватноћу развијања алергије.

„Зими имамо загађен ваздух, лети повећана концентрација полена амброзије и нема тренутка у коме организам може да се одмори&qуот;, наглашава.

Лекић је творац апликације ецоПолен, која прати концентрације алергена, због чега последњих дана има више позива него обично.

„Људи се жале, али ја не могу много да им помогнем, осим да кажем, проћи ће до почетка новембра.&qуот;

Ипак, да ће амброзија бити све већи проблем, који као и загађење на свакога може да утиче „без изузетка&qуот;, није било тешко предвидети, истиче.

„Последњих десет година у Београду биле су најтоплија деценија од када постоје мерења.

„Елементарна ствар је да се предвиди да ће врсте које су прилагођеније вишим температурама више цветати и да ће бити више полена.&qуот;

Скоро подједнако је било очекивано да се амброзија уклони у Београду, и другим градовима, јер то није ни финансијски ни логистички превише захтевно, указује.

Решење је у подели одговорности

Опозициони покрет Крени-Промени више година уназад тражи да се град много озбиљније посвети уништавању амброзије.

Потребно је да се обезбеди годишњи буџет и да се амброзија уништава континуирано, каже Никола Станковић.

„Потребно је и обавезно механичко уклањање најмање два до три пута у сезони, национална ГИС база (Географски информациони систем) и апликација за грађане, оснаживање Градског центра за координацију са јасним овлашћењима и обавезом јавног извештавања&qуот;, набраја.

Неопходна је и јавна кампања да би људи за почетак знали да препознају амброзију што често није случај, додаје.

Томица Мишљеновић верује и да сви морају да понесу сопствени део одговорности.

„Обавеза сваког појединца је да на свом поседу уклања амброзију.

„Јавна предузећа путеви и железница, такође треба да је уклањају поред путева и пруга где често расте у великим популацијама&qуот;, говори.

На крају, казне су неопходне.

„Када бисте позвали комуналну полицију или инспекцију заштите животне средине или комуналну инспекцију, они би вас пребацивали као пинг-понг лоптицу и не би знали ко је надлежан да напише казну јер комшија у дворишту има амброзију&qуот;, закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Када је алергија на хладноћу опасна по живот
• Шта је астма и како се са њом живи у Србији
• Зашто свет постаје све алергичнији

(ББЦ Невс, 09.15.2025)