Одлазак Дејана Миловановића, 'бомбардера' Звезде: „Оно што је он имао у нози, то је било немогуће"

Дејан Миловановић, некадашњи капитен фудбалског клуба Црвена звезда преминуо је у 41. години, саопштио је београдски клуб.

Миловановићу је позлило у уторак поподне током утакмице ветерана ФК Звездара и ПКБ-а, пренео је Спорт клуб.

Бивши вођа црвено-белих је пребачен у болници, али покушаји лекара да га реанимирају нису успели.

Вест о изненадној смрти Миловановића оставила је Славољуба Ђорђевића, његовог бившег саиграча у Звезди и младој репрезентацији, у „шоку&qуот;.

„Знали смо се од малих ногу, одрастали смо заједно у омладинској школи Звезде, у првом тиму смо заиграли заједно 2003, а онда и од 2010, када се вратио из Француске.

„Била је привилегија дружити се са њим и бити му пријатељ, имао је ведар дух, увек је био насмејан и позитиван&qуот;, каже Ђорђевић за ББЦ на српском.

Због Дејанове смрти „следеће (ванредно ) коло које је требало да се одигра 18.09. биће одложено“, наводи се у саопштењу Лиге ветерана које преноси Спорт клуб.

Некадашњег фудбалера црвено-белих одликовао је изузетно снажан ударац, важио је за изразито борбеног и фер играча.

„Оно што је он имао у нози, то је било немогуће&qуот;, додаје Ђорђевић.

„Кад су се на тренингу увежбавали прекиди, нико није хтео да стане у живи зид испред Декија - ако те погоди, месец дана не можеш лепо да удахнеш&qуот;, препричава бивши дефанзивац црвено-белих.

Миловановић је био и члан талентоване и успешне генерације младе репрезентације најпре Србије и Црне Горе, па Србије.

Три пута је играо на шампионатима Европе за играче до 21 године - 2004, 2006. и 2007. - а на првом и трећем турниру је освајао сребрне медаље, после пораза у финалима од Италије (0:3) и Холандије (1:4).

На првенству 2006, Миловановић је са младим националним тимом стигао до полуфинала, где је поражена од Украјине после пенала.

• Одлазак левоногог бомбардера - преминуо Синиша Михајловић
• Марко Валок: Забављач у копачкама и страствени пецарош
• Сахрањен нападач Ливерпула Диого Жота

'Десетка'

Управо у младој репрезентацији 2006. Миловановића први пут упознаје Мирослав Ђукић, који је тада био на почетку тренерске каријере.

Везиста је носио број 10, по правилу намењен фудбалским мајсторима.

„Имао је диван пас, добро је водио игру, имао је одличан шут, у дефанзиви је радио за екипу, умео је да проследи додавање за гол, имао је визију игре, био је прави такмичар.

„Био је комплетан играч и много нам је дао на Европском првенству&qуот;, сећа се Ђукић за ББЦ на српском.

Али, Миловановићев број користи пре свега како би га описао као човека.

„Ради се о дивном дечку, позитивцу, тихом, мирном и сталоженом, заиста 'десетка'&qуот;, каже бивши тренер Партизана и репрезентације Србије.

„Био је тихи вођа, није био тип који би викао, прави пример у свему, професионалац и вођа.

„И у свлачионици је био сјајан, само прелепе речи имам за њега&qуот;, додаје Ђукић.

Иако је три године старији, Славољуб Ђорђевић је такође у младој репрезентацији делио свлачионицу са Миловановићем.

Али, пре тога га је упознао у омладинском погону Црвене звезде, а касније су били и цимери, када се Дејан из Француске вратио у српски клуб.

На питање шта је још Миловановића одликовало на терену, поред надалеко познатог шута, Ђорђевић без оклевања каже:

„Карактер, и то озбиљан“.

„То су му усадили у омладинској школи, зато је тако рано и дебитовао.

„Ако поред 1.000 играча у школи баш ви добијете шансу, то није случајно&qуот;, сматра Ђорђевић, који је до пре неколико година радио као тренер са дечацима Звезде.

'Бомба' која је најавила европско сребро

Марко Протић, ББЦ новинар

Био је 11. јун 2007, а на стадиону у холандском граду прохладно време, сиви облаци су се надвили над небом и слутило је на кишу.

Тада као млади новинар извештавао сам са Европском првенства за младе у фудбалу, што је било моје прво веће међународно такмичење, а на терен су истрчале репрезентације Србије и Италије.

У тиму који је са клупе предводио Мирослав Ђукић, нашао се и Дејан Миловановић, тада 23-годишњи фудбалер средине терена Црвене звезде.

Био је део екипе Србије која је много обећавала, а главне звезде представљали су Милош Красић, Бранислав Ивановић, Бошко Јанковић и Александар Коларов.

Али Миловановић је у том тренутку већ иза себе имао неколико клупских трофеја, искуство играња европских утакмица и епитет играча који даје ефектне голове.

И господарио је средином терена тог понедељка.

А на другој страни нека од имена која су касније обележила еру у италијанском фудбалу - Дорђо Кјелини, Рикардо Монтоливо, Алберто Аквилани и Ђампаоло Пацини.

Сећам се да су италијанске и друге колеге прогласиле Италију за фаворита пре утакмице, а када је меч почео, велике прилике за гол биле су права реткост.

А онда је дошао 63. минут, Бошко Јанковић је кратко одложио лопту до Миловановића који је шутнуо из пуног трка и послао „пројектил“ у доњи десни угао гола Емилијана Вивијана.

Помислио сам - прави тренутак и место да оправда надимак „бомба“.

Издржала је одбрана Србије до краја те утакмице све налете Италијана и уписала победу.

„Орлићи“ су касније на том првенству стигли до финала, где су поражени од Холандије, а Миловановић је те 2007, други пут у каријери, освојио сребро на Европском првенству.

До данас, ниједна генерација у категорији до 21 године није поновила овакав успех, а Миловановић је био „десетка&qуот; којој су сви у том тиму веровали.

Ко је био Дејан Миловановић?

Рођен је 21. јануара 1984. године у Београду, а одрастао је у Сремској Митровици, око 70 километара удаљеној од српске престонице.

Прошао је кроз све млађе категорије Звезде, а за сениорски тим дебитовао је 2001. године, са само 17 година.

У клубу, за који је током осме и девете деценије 20. века играо и његов отац Ђорђе, остао до 2008, а носио је и капитенску траку.

У том периоду је освојио три титуле првака државе и четири пехара у националном купу, после чега одлази у француски Ланс.

Тамо је био до 2012, али је од четири године у француском прволигашу по једну провео на позајмицама у грчком Паниониосу и матичној Звезди.

У Србију се вратио 2013. и потписао за београдски Вождовац, где је наредне године и завршио играчку каријеру.

Погледајте видео: Како Звезда брине о највећем благу - пехару Купа шампиона

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта спаја Црвену звезду и Манчестер, мада не Сити
• Пет ствари које треба да знате о Звездиној галаксији - Маракани
• Драган Манце: Српски Џејмс Дин који је живео за голове
• Црногорски фудбалски голман Матија Шаркић изненада преминуо у 26. години
• Одлазак фудбалског шмекера - преминуо легендарни играч Партизана Момчило Моца Вукотић
• Одлазак Мистера: Зашто ће Манчестером и Лутоном заувек одјекивати име Радомира Антића

(ББЦ Невс, 09.17.2025)