Шта се мења у Кривичном законику и има ли везе са протестима у Србији

Појавио се тихо, на мала врата, али би могао да донесе велике промене.

Тако би укратко могао да се опише Нацрт закона о изменама и допунама Кривичног законика, којим ће, уколико га влада предлоћи, а скупштина усвоји, бити уведено или промењено 86 чланова највишег кривичног акта у Србији.

Док министар правде Ненад Вујић тврди да се овим изменама српско законодавство усклађује са међународним конвенцијама и европским стандардима, критичари их повезују са антивладиним протестима и сматрају их репресивним.

Измене су „без икакве дилеме појачавање репресије“ у актуелној друштвено-политичкој ситуацији у Србији, каже Горан П. Илић, професор кривичног права на Правном факултету у Београду, за ББЦ на српском.

„Реформска агенда у овом случају се користи као изговор. Измене озбиљно задиру у достигнути ниво људских права и то у регресивном смислу.

„Ово је врло репресиван закон, чија је једина сврха обрачун са људим који протестују на улицама градова у Србији&qуот;, каже Милена Васић, програмска директорка Комитета правника за људска права (ИУКОМ).

Министар негира да најављене измене имају било какве везе са протестима.

Илић и Национални конвент о ЕУ замерају недостатак јавне расправе и кратак рок за коментаре.

„То је опасан преседан у процесу доношења кривичног законодавства&qуот;, кажу.

Предложене мере, додају, „у великом броју случајева заправо неће унапредити кривично законодавство, већ ће снизити достигнути ниво загарантованих права&qуот;.

Стручњаци и становништво ће замерке моћи да изнесу само мејлом, што није пракса у доношењу овако важних закона, указује Илић.

„Чак ни на сајту Министарства правде не можете да нађете нацрт, објављен је само на сајту е-консултације, помало је сакривен.

„Не знамо ни ко је тачно писао измене, јер је најмање троје чланова Радне групе формиране 2021. јавно рекло да они нису учествовали у финалним изменама, а међу њима је и професор Зоран Стојановић, председник тог тела&qуот;, каже Илић за ББЦ на српском.

• Ко је све и због чега подносио кривичне пријаве против председника Србије Вучића
• Шта је кривично дело изазивање панике и може ли се злоупотребити
• Ко је све ухапшен у борби против корупције и шта то значи

Блокаде саобраћаја постају кривично дело

Један од главних назнака могућег повећања репресије Васић примећује у измени члана 290, којем је додат још један став.

Незаконито заустављање саобраћаја досад је било сматрано прекршајем и није било обухваћено Кривичним закоником, осим у случају да се „доведе у опасност живот или тело људи или имовина већег обима“.

Уколико измене буду усвојене, „постављање препреке на саобраћајницама и заустављање превозних средстава у саобраћају противно прописима&qуот;, чак и без тежих последица, биће кажњавано затвором до годину дана.

„Није потребно много мудрости“ да се нова законска одредба доведе у везу са актуелним антивладиним протестима и блокадама, каже професор.

„Држава нас чашћава новим основним обликом овог дела, које има само апстрактну опасност, како се то каже кривично-правно.

„Довољно је да се појавите, блокирате саобраћајницу и кандидат сте за казну од годину дана затвора&qуот;, сматра Илић.

У образложењу нацрта закона наводи се да се „усклађује са потребама праксе“ и предвиђају се примерене казне у зависности од тежине случаја, а циљ је „јачање безбедности јавног саобраћаја и унапређење превенције најтежих последица“.

Ако измене буду усвојене, тужилаштво ће у сваком од случаја утврђивати има ли елемената кривичног дела или ће се квалификовати као прекршај, рекао је министар Вујић у интервјуу за Тањуг.

„Нико неће бити послат директно у затвор (за блокаде), већ следи судски поступак и запрећена је казна до годину дана&qуот;, рекао је у разговору за РТС.

На директно питање има ли ова одредба закона везе са дешавањима на улицама Србије, одговорио је: „Ово је усклађивање са европским стандардима и заштита права оних који имају право на другачије мишљење и право на слободу кретања&qуот;.

Током антивладиних протеста било је примера када је полиција спречавала демонстранте да блоикирају улице, па су они онда унедоглед прелазили преко пешачких прелаза и тако блокирали пролаз аутомобилима.

„Зна се како се прелази пешачки прелаз&qуот;, одговорио је Вујић на питање РТС-а о оваквим случајевима.

„Ако постоји семафор, прелази се на зелено, а ако је ту саобраћајни полицајац дужни сте да станете и да пређете преко пешачког прелаза кад он дозволи. Ако се тако не понашате, ви сте у делу.

„Али није то та врста блокада саобраћаја&qуот;, додао је.

Али оваква формулација може да утиче на слободу јавног окупљања, посебно усред „горуће ситуације коју имамо по том питању“, замерка је Милене Васић.

„Поставља се питање да ли је то намерно урађено како би се ограничила јавна окупљања, јер може да буде спорно и опасно&qуот;, закључује.

'Саветовање' преко друштвених мрежа

Ако измене буду усвојене, корисници друштвених мрежа у Србије ускоро ће морати да буду далеко опрезнији када деле неки садржај.

Могли би да одговарају за ново кривично дело „објављивање материјала којима се саветује извршење кривичног дела“.

Запрећен је затвор од три месеца до три године, за оне који „путем средстава информационих технологија или на други начин учине доступним материјал који садржи информације којима се дају савети за извршење најтежих кривичних дела&qуот;, пише у нацрту измена.

Међу та дела сврстана су и она „против уставног уређења и безбедности Србије“, за која су оптужени неки учесници вишемесечних антивладиних протеста.

Новоуведено дело се разликује од постојећег подстрекивања и помагања у извршењу кривичних дела, каже Горан Илић.

„Овде се не подразумева да некоме са умишљајем дајете савете, стварате код њега намеру и учвршћујете га у намери да изврши то дело“, примећује правник.

Формулација у новом нацрту је „преширока&qуот; и по њој „све може да се окарактерише као кривично дело&qуот;, додаје.

„На пример, све што моје колеге или ја током предавања кажемо о кривичним делима које изучавамо, неко може да окарактерише као саветовање да се таква дела изврше&qуот;, објашњава Илић.

Поред објављивања садржаја, исте казне су предложене за оне који деле материјал и оне који му „помоћу средстава информационих технологија свесно приступе&qуот;.

„То значи и да ћемо бити и у повећаном ризику од надзора средстава дигиталне комуникације, јер се члан закона не односи само на друштвене мреже, већ и на приватне преписке&qуот;, упозорава Милена Васић.

• Зашто се у Србији помињу „страни агенти&qуот;
• 'Јак звук' на протесту у Београду: Шта је одлучио Европски суд, а шта је закључила руска тајна служба
• Телеграм: „Дарк веб у вашем џепу“

Министар, међутим, одбацује овакве коментаре.

Ова група кривичних дела последица је трагедије у Основној школи Владислав Рибникар у Београд (када је у мају 2023. године ученик убио деветоро деце и чувара школе), каже Вујић.

Ту најчешће говоримо о даркнету или дарквебу, где постоје инструкције како се постављају експлозивне направе, рекао је Вујић за РТС.

Погледајте видео: Шта је дарквеб

Брисање изнуде признања

Док су претходни чланови закона додавани и проширавани у новом нацрту, досадашњи члан 136 могао би да нестане.

Према њему, службена лица која силом, претњом или другим недозвољеним средствима изнуде изјаву или признање чекале су затворске казне, које су у случају употребе тешког насиља могле да трају и до 10 година.

Аутори сматрају да „разлог за брисање лежи у делимичном преклапању&qуот; са другим кривичним делима, нарочито са „злостављањем и мучењем&qуот;.

„У пракси је то доводило до неуједначене правне квалификације&qуот;, пише у образложењу.

Професор Илић истиче да су и ову одлуку законодавци правдали усклађивањем са међународним стандардима и да се то од Србије захтева.

Такво објашњење „не стоји“, каже.

Подсећа на случај нестанка двогодишње Данке Илић у Бањском Пољу код Бора у марту прошле године.

Брат једног од двојице осумњичених 7. априла је умро у полицијској станици у Бору, а Институт за судску медицину утврдио је да је до смрти дошло насилним путем.

У априлу ове године, мушкарац је извршио самоубиство у полицијском возилу.

• Случај нестанка Данке Илић: Зашто је суђење и даље неизвесно
• Двојица мушкараца оптужена за убиство девојчице Данке Илић из Бора
• Изречена прва казна доживотног затвора у Србији - за отмицу и злостављање девојчице

Уколико је у таквим случајевима непосредан или посредан разлог смрти било изнуђивање признања, убудуће би оно могло да се санкционише само као злостављање и мучење.

„Велика је разлика у тим делима и то се не може тако поједноставити у праву&qуот;, сматра Илић.

Тврдње министра да злостављање и мучење обухвата дело које се брише Милена Васић назива „делимично тачним“.

„Неки елементи овог дела јесу обухваћени, али тренутно имамо велику репресију услед протеста у Србији, много ситуација које су проблематичне из перспективе изнуђивања исказа.

„Врло је опасно сада брисати ово дело из Кривичног законика&qуот;, додаје Васић.

Србија већ годинама има обавезу да усклади законодавство са Конвенцијом Уједињених нација против тортуре, али то не чини, указује правница.

„И онда сада уклања дело изнуђивања исказа.

„Недоследно се примењују препоруке у корист репресивног апарата, односно државе&qуот;, сматра Васић.

'Обљуба без пристанка'

Према предлогу измена, у Кривичном законику могло би да се нађе дело „обљуба без пристанка&qуот;, чему се снажно противе организације за заштиту права жена.

Обљуба без пристанка је дефинисана као сексуални чин без сагласности жртве и било би одвојено дело од силовања, које се по том акту извршава уз употребу силе или претње.

Увођењем новог дела „проширујемо круг лица која се штите, јер је пракса показала да имамо групу жена које остају без заштите зато што је за кривично дело 'силовање' потребна сила, претња, немоћ лица'', рекао је министар Вујић за Радио-телевизију Србије.

Према предлогу измена и допуна Кривичног законика, за обљубу без пристанка запрећена казна затвора била би три до 12 година, док је за силовање предвиђена казна од пет до 12 година.

Поједини активисти се плаше да би увођење обљубе без пристанка навело тужиоце да крену линијом мањег отпора - и да случајеве силовања квалификују као ово дело, јер га је лакше доказати.

Не постоји ниједан разлог због чега „Министарство правде сматра да присиљавање на нежељени сексуални однос, у којима жртве нису пружале отпор, представља кривично дело мањег значаја које не заслужује да се зове силовање&qуот;, саопштио је Аутономни женски центар.

Ова организација тражи да се сваки сексуални чин без пристанка сматра силовањем, јер се у многим случајевима догоди да се жртва заледи од страха и не пружи отпор.

Нацрт предвиђа и да за оне који служе затворске казне за силовање, обљубу над немоћним лицем и обљубу над дететом условни отпуст постаје „потпуно онемогућен&qуот;.

То је „у складу са строжом казненом политиком за ова кривична дела&qуот;, али и међународним стандардима заштите људских права и друштва од опасних учинилаца кривичних дела, додаје се у нацрту.

Али, професор Илић напомиње да законодавац у нацрту није доследно имплементирао члан Истанбулске конвенције, којом се кажњавају сексуалне радње „без пристанка&qуот; других лица.

„У конвенцији се уопште принуда не помиње, јер је једноставно - пристанка у тим случајевима или има или нема.

„Уносимо непотребну конфузију у судску праксу, верујем да ћемо за неколико година схватити да нам ово није требало и да ћемо се вратити досад провереној пракси&qуот;, објашњава.

Кажњавање осветничке порнографије

Законик први пут санкционише осветничку порнографију.

Предлаже се увођење новог кривичног дела - злоупотреба снимка, фотографије, портрета, аудио записа или списа са сексуално експлицитним садржајем.

Запрећен је затвор од три месеца до три године, а ако је жртва дете - од једне до осам година.

За службена лица која почине дело запрећена је казна од две до 10 година.

Затвор од шест месеци до пет година следује ако се садржај понуди на увид великом броју људи.

„Сама чињеница да сте ви некоме послали неку властиту фотографију, уз ваш пристанак и пристанак друге стране да то прими, не значи да сте дали сагласност да онда то може трећим лицима да се пушта, да може даље да дели&qуот;, рекао је министар.

Увођење овог члана „треба поздравити&qуот;, јер је тиме „услишен вишегодишњи захтев&qуот; организација за заштиту људских права, сматра правница Милена Васић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта је осветничка порнографија и хоће ли постати кривично дело у Србији
• Осветничка порнографија у Србији: Како се заштити од дигиталних насилника
• Шта је „осветничка порнографија&qуот; и како утиче на жртве

(ББЦ Невс, 09.26.2025)