Далеко потребна, далеко од доступне: Психолошка помоћ у Србији на маргини здравственог система
Машина 30.09.2025 | Анастазија Говедарица
Зашто у Србији на 100.000 становника има свега два психолога? Одговор на то, као и на питање зашто је у Србији психолошка помоћ недовољно доступна није једноставан. Разлози се налазе у односу државе и грађана према менталном здрављу, а потом и образовном и здравственом систему. Напослетку, морамо се запитати и какав је положај психолога и психолошкиња на тржишту рада и колико њихов рад изискује времена и новца. У потрази за одговорима, обратили смо се двема психолошкињама.
У Србији на 100.000 становника има мање од два психолога у установама примарног система здравствене заштите, показују подаци здравствено-статистичког годишњака Института за јавно здравље Батут. У Србији у оквиру установа примарне здравствене заштите ради 123 психолога. Истраживање Мреже психосоцијалних иновација (ПИН) под називом „Ментално здравље у Србији: процена потреба, фактора ризика и баријера у добијању стручне подршке“, показало је и да се трећина
