'Синдром најстаријег детета': Да ли редослед рођења обликује личност

Као старија ћерка, често се поистовећујем са особинама које се стереотипно везују за најстарије дете: одговорност, савесност, перфекционизам.

Моја мама је такође најстарија ћерка и има исте особине, док је моја млађа сестра мало опуштенија.

Одрастале смо у истом дому, са истим родитељима и блиске смо, али су наше личности прилично различите.

Питала сам се да ли та разлика може да буде због редоследа рођења.

Да ли постоји научна потврда за теорију да личност и начин сналажења у животу обликује то да ли је неко најстарије или најмлађе дете, или јединче у породици.

Мистерија стара више од века

Иако ова тема већ више од 100 година интригира научну заједницу и јавност, питање да ли редослед рођења деце у породици утиче на личност и даље није решено.

Налази истраживања су недоследни.

Постоји неколико разлога за такве резултате, али једноставно речено – тешко је то прецизно измерити.

Раније су студије често рађене на малом узорку испитаника, објашњава Родика Демјан, ванредна професорка психологије на америчком Универзитету у Хјустону, у држави Тексас.

Поред тога, тестови личности су често засновани на самопроцени, па одговори могу бити пристрасни.

• Да ли редослед рођења заиста утиче на нашу личност
• Како име утиче на вашу личност
• Како се наша личност мења док старимо

Великих пет црта личности

Модел пет црта личности користи се за одређивање опште структуре личности.

Психолози који истражују редослед рођења процењују брац́у и сестре на основу следец́их особина:

• Екстровертност (или интровертност);

• Пријатност;

• Савесност (или интелигенција);

• Неуротицизам (или емоционална стабилност);

• Отвореност за искуства

Погледајте видео о типовима родитељства и шта су им предности, а шта мане

Новија истраживања указују да низ помешаних варијабила може да отежа испитивање да ли је утицај редоследа рођења систематски, односно да ли подједнако утиче на све људе.

Укупан број деце може да буде један од чинилаца.

Очекивано је да динамика у породици са двоје деце буде другачија него у оној са седморо.

Искуство најстаријег или најмлађег детета у породицама са различитим бројем чланова може бити потпуно различито и неупоредиво.

Величина породице и искуство детета у било којој породици могу бити повезани са многим другим чиниоцима, као што је социоекономски статус породице (на пример, богатије породице вишег статуса обично имају мање деце).

Други чиниоци су године и пол, који такође могу да утичу на искуство детета у породици и друштву.

У овом контексту, истраживачи нису успели да докажу да редослед рођења има било какав доследан и универзалан утицај на личност.

То не значи да је редослед рођења небитан и у одређеним породицама и културама може да има утицај.

„Мислим да људи имају много уверења која су помало застарела или никада нису добро поткрепљена”, каже Јулија Рорер, истраживачица личности на Универзитету у Лајпцигу у Немачкој.

„'Синдром најстарије ћерке' је велика тема – жене и даље имају другачије улоге и очекује се да више брину о другима, а од првородјених се очекује да воде рачуна о млађој браћи и сестрама”, објашњава она.

„Неким женама се то савршено уклапа у искуство, али не свима, јер је свака породица другачија”, додаје.

Другим речима, нису све најстарије ћерке одговорне и брижне, али се неке поистовећују са „синдромом најстарије ћерке”, јер су заиста одрасле водећи рачуна о млађој браћи и сестрама и осећају да их је то искуство обликовало.

Утиче ли редослед рођења на интелигенцију?

Рорер и њене колеге су установили да редослед рођења „нема трајан утицај на опште црте личности” пошто су анализирали три велика скупа података анкета у Уједињеном Краљевству (УК), САД-у и Немачкој, од којих је сваки садржао податке о неколико хиљада људи.

Међутим, студија је потврдила претходне налазе о утицају редоследа рођења на специфичну особину - интелигенцију.

Интелигенција је сложен феномен, а студија је мерила само по учинку на тестовима интелигенције и самопроцени интелектуалних способности.

„Потврдили смо да прворођена деца постижу боље резултате на објективно мереним тестовима интелигенције, а сличан утицај смо забележили и на самопроцену интелектуалних способности”, наведено је у студији.

Претходна истраживања су показала да учинци на тестовима интелигенције „благо опадају од прворођене до млађе деце”.

Што се тиче редоследа рођења и других црта личности, Рорер каже да размишљање о сопственом искуству и даље може да има утицај, чак и ако нема универзалног обрасца,

„То пружа одредницу по којој можете пронаћи друге људе који су одрастали у сличној ситуацији и размењујете искуства”, каже она о појмовима као што је „синдром најстарије ћерке”.

Није погрешно да сопствено искуство преставите на тај начин, „све док не претпостављате да је то искуство универзално”, додаје она.

„Иако не налазимо систематске разлике у личности, то не значи да нема друштвених процеса у свакој породици или култури који могу да доведу до различитих исхода на основу редоследа рођења”, сагласна је Демјан.

У Уједињеном Краљевству постоји историјска примогенитура (предност се даје мушкарцима) – устаљена традиција наследства где је прворођенче прво у реду за наслеђивање породичног богатства, имања и титула.

Тек 2013. године, доношењем Закона о наслеђивању круне, окончана је примогенитура у монархији, чиме је укинута моћ мушког наследника да има предност у односу на старију сестру у линији за наслеђивање круне.

Изненађујуће је да је примогенитура широко распрострањена.

У серији Наследници (Суццессион), сатиричној драми ХБО-а о породичној борби за преузимање медијског царства, један лик на крају узвикује „Ја сам најстарији дечак”!

Верује да му редослед рођења даје право да преузме очево место генералног директора (он је заправо други син по старости, али нећемо то сада детаљно објашњавати).

„Ако се друштвена пракса заснива на редоследу рођења, онда ће редослед рођења утицати на исходе у вашем животу”, каже Демјан.

• „Као деца делили смо чоколаду, али наследство само за бату&qуот;: Зашто се неке жене и даље одричу наследства
• Познајете ли себе тако добро као што мислите
• 'Трећи родитељ': Зашто су тетке важне у дечијим животима

Да ли су године само број?

Истраживачи објашњавају да искуства повезана са годинама лако могу да се помешају са личним особинама или понашањем на које утиче редослед рођења.

Узмимо за пример старијег, „одговорног” брата или сестру.

„Како људи старе, постају одговорнији, стичу више самоконтроле.

„Прворођено дете ће увек бити старије од оног које је рођено касније, и како одрастају, првородјенче ће увек бити одговорније”, објашњава Демјан.

„Како старе, људи постају свеснији себе, зато друго дете може да делује друштвеније и мање живчано, јер је десетогодишњак много срећнији и безбрижнији у поређењу са 14-годишњаком који паничи због свега.

„То је зато што се суочавају са различитим изазовима”, додаје она.

Још један важан чинилац је круг пријатеља деце.

Више студија указује на везу између проблематичних вршњака и делинквентног понашања.

Старије дете може бити склоније кршењу правила у зависности од његовог окружења.

Паметна браћа и сестре

Доследан налаз истраживања о редоследу рођења јесте веза између редоследа рођења и интелигенције, по којем прворођенчад у просеку имају мало више особина повезаних са интелигенцијом него млађа деца.

„Веза између редоследа рођења и интелигенције углавном се показује у учинку на усменим тестовима интелигенције, и има врло мали утицај.

„Ако сте урадили тест два пута, резултат ће вероватно зависити од дана или расположења - од тога шта сте тог јутра доручковали или колико сте спавали”, каже Демјан.

То може да се објасни и когнитивном стимулацијом у раним годинама живота.

Демјан истиче да што је већи број одраслих по детету у породици, то је оно изложеније зрелом језику и речнику.

Међутим, када се роди више деце у породици, нивои интелектуалне стимулације могу да се смање.

„Није толико ствар у томе да су генетски паметнији или да имају вец́и потенцијал, вец́ што се то одражава бољим учинком на вербалном тесту интелигенције, што може бити последица познавања више речи, јер им се обраћало више одраслих него деце.

„У породици са двоје деце, можда се део времена који је намењен за читање троши на управљање комуникацијом деце када се употребљава мање богат речник”, објашњава она.

Постоје претпоставке и да док старије дете подучава млађе или му нешто објашњава, користи „више когнитивних ресурса&qуот;.

Занимљиво је да се ови обрасци интелигенције не препознају свуда у свету.

Подаци из земаља у развоју разликују се од оних из развијених земаља.

У Индонезији, млађа деца у породици углавном добијају боље могућности за образовње од старије, вероватно због финансијских ограничења која нестају тек када старија деца почну да доприносе породичном буџету.

Демјан и њена колегиница кажу да редослед рођења има „занемарљив утицај” и на каријеру.

У прошлости су многи научници сматрали да ће старије дете изабрати академску или научну каријеру, а млађе креативнију.

Међутим, Демјан је открила супротно.

У њеној опсежној студији, проучавајући узорак америчких средњошколаца из 1960. године, а затим узорак истих учесника 60 година касније, прворођенчад су се определиа за креативније послове.

Погледајте видео о граду у Хрватској где бакама и декама плаћа да чувају унуке

Да ли су јединци „себични”?

Јединци се често суочавају са стереотипом да су себичнији од деце која имају браћу или сестре, наводно зато што не морају да се такмиче за пажњу родитеља.

Међутим, новија истраживања показују да то није тачно и да одрастање без браће и сестара не доводи до повећане себичности или нарцисоидности.

Друга истраживања указују да се друштвено понашање јединаца у поређењу са децом која имају браћу и сестре не разликује значајно и типично, и да „разлике могу да се смање са годинама”.

Истраживања о редоследу рођења обично нису обухватала јединце, јер се сматра да не може да се направи праведно поређење са децом која одрастају са браћом и сестрама.

Међутим, могуће је упоредити личне особине деце која имају браћу и сестре са јединцима, наводи се у раду из 2025. године аутора Мајкла Ештона, професора психологије на Универзитету Броку у Канади, и Кибеома Лија, професора психологије на Универзитету у Калгарију, у Канади.

Њихова студија је дала неке нове и занимљиве резултате.

Испитала је везу између личности, редоследа рођења и броја деце на једном узорку од 700.000 одраслих путем интернета, и на другом, засебном узорку од више од 70.000 људи.

Средња и најмлађа деца у породици су просечно постизала бољи учинак на скалама које мере искреност-скромност и сарадљивост него прворођенчад.

Погледајте видео о саветима за правилан развој деце у прве три године

Скала „Искреност-скромност” мери поштење и скромност, што значи да особа која има висок резултат вероватно неће манипулисати другима, кршити правила или се осећати повлашћено.

Појединац који има низак резултат може да буде склонији кршењу правила и осећају сопствене важности.

Они са високим резултатом су обично попустљивији, благи у осуђивању других, смирени, и спремни на компромис, док људи са ниским резултатом могу да буду злопамтила, тврдоглави, да се брзо наљуте, и критични су према другима.

„Ове разлике су биле прилично мале, нарочито када се упоређују људи из породица са истим бројем деце”, кажу Ештон и Ли.

„Разлике између људи из породица са само једним дететом и оних из породица са шест или више деце биле су знатно веће, негде у распону 'малих' и 'средњих' како их дефинишу научници”.

Да ли је утицај редоследа рођења нешто попут феномена зомбија - концепта који је нетачан, али ипак опстаје?

Рорер није сагласна.

„Нисам сигурна да бих то тако назвала

„Све више има научне литературе о овом питању”, каже она.

То значи да ћемо једног дана можда имати јаснији одговор на питање шта значи бити најстарија ћерка.

До тада ћу пустити млађу сестру да и даље верује да сам природно паметнија од ње.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Које су предности аутсајдера
• Како због „илузије знања“ постајемо превише самоуверени
• Четири типа емоционално незрелих родитеља, да ли су ваши међу њима

(ББЦ Невс, 10.05.2025)