Сусрет с биолошким оцем
Данас 13.10.2025 | Павел Виликовски
Тако сам у мислима реконструисао тај сусрет кад ми га је Иван још свеж испричао, а више се томе ни он ни ја на нисмо вратили.
Покуцао је тада одједном на врата студентског дома, уопште нисам знао да је у Прагу, дошао је онако. „Имао сам нешто да обавим“, само то је рекао. „Ајде, зовем те на пиво.“ Али у кафани иза ћошка више није издржао; цео доживљај је шикнуо из њега одоздо и одозго. „Нисам знао да твој отац није твој“, рекао сам искрено изненађен. „Ма немој“, узвратио је, „то је ипак свако знао, да сам ванбрачно дете.“ Нисам покушавао да га убедим у супротно, уопште нисам могао да
