Зоран М. Јовановић – дечак који не одлази и још увек гледа у реку
Југмедиа пре 28 дана | Емилија Младеновић
Док мирис свеже кафе испуњава простор, Зоран М. Јовановић седи за столом са насмејаним очима. Његове очи су зрачиле нечим дубљим од светлости, као да је у њима записано каква му је душа. Није то само књижевник и хуманиста који понекад на шалтеру поште с љубављу размењује речи са пролазницима, то је човек који верује да живот може бити леп, чак и у његовој најобичнијој свакодневици, а његове речи путују много даље од поштанског сандучета. Када смо га
