Zoran M. Jovanović – dečak koji ne odlazi i još uvek gleda u reku

Dok miris sveže kafe ispunjava prostor, Zoran M. Jovanović sedi za stolom sa nasmejanim očima. Njegove oči su zračile nečim dubljim od svetlosti, kao da je u njima zapisano kakva mu je duša. Nije to samo književnik i humanista koji ponekad na šalteru pošte s ljubavlju razmenjuje reči sa prolaznicima, to je čovek koji veruje da život može biti lep, čak i u njegovoj najobičnijoj svakodnevici, a njegove reči putuju mnogo dalje od poštanskog sandučeta. Kada smo ga