Ognjen Marković, učesnik humanitarne flotile, za BBC: 'Drago mi je što sam sve to prošao i srećan što se završilo'

Pustinjska noć pada na izraelski zatvor usred nedođije gde u ćeliju od tridesetak kvadrata, na osam kreveta i patosu leži 13 aktivista – među njima Ognjen Marković iz Srbije.

„Najteže je bilo uveče kad legnemo da spavamo, a ja ostanem sam u mislima. Kako hoću da se smirim i opustim, tako ulete naoružani čuvari“, govori beogradski umetnik, u ekskluzivnom intervjuu za BBC na srpskom.

Marković je bio jedini član Globalne Sumud flotile iz Srbije, humanitarne misije sa više stotina aktivista širom sveta i 40 brodova koji su Sredozemnim morem prevozili pomoć za Gazu – ali do krajnjeg cilja nisu stigli.

Njegov brod Adara, kako učesnici akcije tvrde, ilegalno su presrele izraelske snage u vodama koje kontrolišu, na nešto više od 100 kilometara od obale, te upadom na plovilo naoružani priveli njega i ostale članove posade 1. oktobra uveče.

Od tog trenutka do 6. oktobra, kada je Ministarstvo spoljnih poslova Izraela objavilo da se među desetinama deportovanih aktivista nalazi i učesnik flotile iz Srbije, nije se znalo gotovo ništa.

Beograđanin je sa drugim saborcima prvo odveden u izraelsku luku Ašdod, a onda u 130 kilometara udaljeni zatvor Kciot u pustinji Negev na granici sa Egiptom, pod optužbom da je „probao da u uđe u Izrael ilegalno“.

Svedočio je, kaže, brojnim vidovima policijske torture od vezivanja i premlaćivanja, preko prskanja biber sprejem, do psihičkog maltretiranja i pretnji oružjem.

Tvrdi da je video kako švedsku ekološku aktivistkinju Gretu Tunberg „umotavaju“ u izraelsku zastavu, o čemu su i drugi učesnici svedočili, dok su izraelski zvaničnici optužbe o lošem tretmanu okarakterisali kao „potpune laži“.

„Trebalo bi da mi bude traumatično iskustvo, ali nekako nije, doduše da sam sve to prolazio sam, ne znam kako bi bilo“, priča 24-godišnji Marković, koji se iz ubeđenja pridružio akciji jer „nije mogao da gleda šta se dešava u Gazi“.

BBC novinar je uputio pitanja Izraelskoj zatvorskoj službi i Ministarstvu spoljnih poslova ove zemlje u vezi sa navodnom policijskom torturom i lošim tretmanom učesnika flotile, ali do objave teksta nisu stigli odgovori.

Pitanja u vezi sa Markovićevom deportacijom i povratkom u Beograd upućena su i srpskoj ambasadi u Tel Avivu i Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, ali odgovor nismo dobili.

Beograđanin je iz zatvora, kaže, deportovan u susednu državu Jordan, iz čijeg glavnog grada Amana je leteo za Beograd preko katarske prestonice Dohe.

Kući je stigao 8. oktobra.

• Hamas oslobodio sve žive taoce, Izrael pustio na slobodu palestinske zatvorenike
• Desetine kamiona pomoći ulaze u Gazu, Izrael se sprema za prihvat talaca
• Šta će se dalje dešavati u Gazi

Telefon u more, laser u grudi

Tačno mesec dana od iskrcavanja u Barseloni i turbulentnog puta praćenog, na momente, nemirnim morem i, kako su aktivisti tvrdili, napadima dronova, Ognjenov brod Adara od uspešne misije delilo je pola dana plovidbe.

Međutim, 1. oktobra uveče, negde oko 9:30, presrela ih je izraelska mornarica koja u toj zoni više od 15 godina primenjuje pomorsku blokadu Pojasa Gaze.

„Ukrcaćemo se na vaš brod, naoružani smo, držite ruke uvis da ih vidimo, ako budete mirni sve će biti u redu, spremni smo da pucamo“, začuo se sa susednog plovila glas sa megafona na „perfektnom engleskom sa američkim akcentom“, prepričava Marković.

Reflektor je obasjao Adaru, dok se zeleni laser automatske puške pojavio na Ognjenovim grudima.

„Presekao sam se, sedim sa dignutim rukama i ništa više ne mogu da uradim.“

Vežbali su šta činiti u takvim situacijama, ostali pribrani i nisu pravili nagle poteze koji bi ih doveli u opasnost.

Telefone su pobacali u more.

Izraelski vojnici pretresli su članove posade i kabinu, da bi ih potom ostavili u grupama po kabinama sa naoružanim stražarom ispred.

Vojnici, među njima i jedna devojka, ponudili su ih vodom, što su po dogovoru odbili jer „u trenutku uzimanja flaše može da nastane fotografija koja se koristi za propagandu“, uveren je Marković.

Prekomerne upotrebe sile „na njihovom brodu nije bilo“.

„Tortura je više bila psihološka i, kasnije, birokratska“, ocenjuje Marković.

Presečeni su svi kanali komunikacije, što im je otežalo navigaciju jer je brod imao „digitalni kompas koji ne može da radi bez antene“, pa su se satima vrteli ukrug.

„Na svakih 15 minuta sam video mesec na prozoru kako misteriozno nestaje“, priseća se uz osmeh.

Ćuške, pretres do gole kože i optužbe za pokušaj ilegalnog ulaska u Izrael

U luku Ašdod stigli su tek sledeće veče, iako je daleko manje vremena potrebno.

Tamo ih je preuzela policija.

„Tada kreće pravi pakao“, ocenjuje Marković.

Dovedeni su pred veliki hangar gde su naterani da sednu na beton i čekaju satima.

Na lice mesta je došao ekstremno desničarski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben-Gvir i u podrugljivom tonu govorio aktivistima da „podržavaju ubice“ i nazvao ih „teroristima“.

„Bilo je jezivo, posle sam video i kako Gretu (Tunberg) umotavaju u zastavu“, tvrdi Marković.

Tunberg je švedskim zvaničnicima rekla da je u pritvoru bila izložena grubom tretmanu, te da je u ćeliji bilo stenica i da nije imala dovoljno hrane i vode.

„Svim pritvorenicima iz Hamasove Sumud provokacije omogućen je pristup vodi, hrani i toaletima, nije im uskraćeno pravno savetovanje, a zakonska prava, poput pristupa medicinskoj nezi, bila su potpuno poštovana“, preneo je britanski Gardijan navode izraelske ambasade.

• Izrael deportovao Gretu Tunberg i propalestinske aktiviste posle neuspele misije da dođu do Gaze
• Krajnje desničarski izraelski ministar se molio pred Al Aksom - zašto je to sporno
• Ognjen Marković, deportovani učesnik humanitarne flotile ka Gazi, stigao u Beograd

Marković kaže da je sedeći morao da gleda u tačku na podu, a kada bi podigao glavu dobio bi „ćušku“ od naoružanog policajca.

Nasilnim i neprijatnim scenama bio je izložen „samo“ tri sata, posle čega su ga kroz lavirinte hangara odveli na „hitno procesuiranje“, prethodno ga „tri puta skinuvši do gole kože“.

Pravnu pomoć mu je pružila Adala fondacija, nezavisna organizacija koja uglavnom pruža pravnu pomoć arapskoj manjini u Izraelu.

Advokatica iz fondacije mu je na saslušanju saopštila da je optužen za „ilegalni pokušaj ulaska u Izrael“.

„Rekao sam da nisam hteo ilegalno da uđem u Izrael, već legalno u Gazu, i da smo bili u međunarodnim vodama kada smo kidnapovani“, prepričava Marković.

Naposletku su mu, kaže, data dva papira na hebrejskom i jedan na engleskom koji je jedini potpisao, a odnosio se na „dobrovoljnu deportaciju“, ne baveći se delom.

Insistirao je da u fasciklu sa njegovim imenom, slikom i ostalim podacima ne uđu dva nepotpisana papira, kao što su pošli da urade.

Od advokatice je dobio obećanje da će ga obilaziti svakodnevno i informaciju da zakonski može biti zadržan 72 sata, što ga je dodatno ohrabrilo.

Pre nego što je agresivno odveden u autobus, ispostaviće se, za zatvor Kciot, presečene su mu pertle na patikama, ruke vezane plastičnom vrpcom i stavljen mu je povez preko očiju.

„Ne znam gde me vuku, baš sam se uplašio jer nema više nikoga, ni medija, ni ljudi“, kaže Marković.

Posle nekoliko sati vožnje, u najveću pritvorsku jedinicu po površini u Izraelu, stigli su u cik zore 3. oktobra.

Štajk glađu, zatvorenička solidarnost i nasilje

Ognjen je smešten u „relativno čistu“ ćeliju „bez stenica“, odvojenim toaletom sa ve-ce šoljom i umivaonikom i prozorom sa rešetkama.

„Upao sam u tešku paranoju i malo sam bio razočaran koliko sam loše to podneo“, kaže Marković.

Kako su dani prolazili, jedino njega u ćeliji, a veruje i u celom bloku, nije obišao ambasador i advokat.

„Pet dana nisam ništa znao.

„Bojao sam se da i moji nemaju nikakvu komunikaciju, ali sam posle saznao da su tri dana pre mene čuli kada ću da se vratim“, govori.

Cela soba je odmah stupila u štrajk glađu kako bi „izvršili pritisak“ i „protestovali zbog ilegalnog privođenja“.

Marković je odustao posle tri dana jer mu je bilo loše.

Nasilje je bila njihova svakodnevica, uglavnom prema, kako kaže, „ljudima iz muslimanskih država“.

Jedne večeri su nas probudili, mislio sam da je regularna kontrola, pošto su naoružani stražari, neretko sa psima, ulazili na svaka dva sata da nas prebroje.

Stražar je počeo da viče da siđem sa kreveta na sprat upirući pušku.

Saterali su nas u ćošak i dohvatili jednog čoveka koji je nešto dobacio.

Stavili su mu lisice i crnu kapuljaču na glavu i odveli bez reči.

Tukli su ga.

Bio je to doktor iz Sirije, humanitarac.

Ta deprivacija (uskraćivanje) je najgora stvar koju su nam radili, kao i zvuk aviona koji leti ka Gazi.

Slobodno vreme Marković je koristio za vežbanje i pesmu, horski, sa ostatkom pritvorenih sa flotile.

„Neprekidno smo pevali, a stražari stalno pokušavali da nas ućutkaju, pa sam jednom umalo dobio biber sprej kroz rešetke prozora, ali sam izmakao na vreme.“

Uzvikivalo se, kaže, „free Palestine“ (sloboda za Palestinu), pevale revolucionarne himne, kao i neke popularne pesme, recimo, I Got You (I Feel Good) američkog kralja soul i fank muzike Džejmsa Brauna.

Ćeliju je promenio „u par navrata“, jer se broj zatvorenika vremenom smanjio, ali ih napolje nisu puštali.

Podršku zatvorskih cimera imao je, kaže, svuda i uvek.

„Svaki trenutak kada bih padao u mrak, momentalno je bio lišen nekim lepim gestom saborca.“

Jordan, Katar, Srbija

Posle četiri dana zatvora Ognjena i dalje niko nije kontaktirao – sve dok jedne noći nije pozvan kod lekara.

Tada je prvi put od zatvaranja video nebo.

„Gledam u zvezde i jedan od najneprijatnijih čuvara me pita: 'Ti si iz Srbije?', na šta odgovaram potvrdno i savetujem ga da nas obiđe.

„Potpisujem lekarski papir i pitam ga: 'Je l' ti stvarno misliš da smo teroristi?', a on postiđeno gleda u pod i kaže: 'Ne, dobri ste vi'“, priseća se Ognjen.

Ispostavilo se da je to bio pregled pred polazak autobusa koji će njega i desetine drugih aktivista odvesti u susedni Jordan na deportaciju.

Svanulo je kada su bili granici sa mnoštvom naoružanih vojnika sa obe strane, gde ih je čekao „civilni autobus sa klima uređajem“ kojim su potom stigli u obližnju vojnu bazu.

Tamo je napokon uspeo da stupi u kontakt sa Beogradom i sazna da ima avionsku kartu iz Amana za Dohu, tog dana predveče.

Stigao je da se okrepi i ruča u hotelu i da zatvorsku garderobu - sive trenerke i belu majicu - zameni novom.

U Dohi je proveo noć družeći se sa Mandlom, unukom južnoafričkog borca protiv aparthejda Nelsona Mandele, da bi rano ujutru krenuo za Beograd.

U rodni grad je sleteo bez ličnih stvari sa broda, ali poklonjenom palestinskom maramom oko vrata.

„Najviše mi je žao za skejterske patike i povez za oči, hteo sam da ga sačuvam kao uspomenu.“

Prekid vatre Izrael i Hamasa, u međuvremenu

U međuvremenu situacija na Bliskom istoku se umnogome promenila - dogovoren je prekid vatre Izraela i Hamasa na predlog američkog predsednika Donalda Trampa.

Hamas je u ponedeljak oslobodio preostalih 20 živih talaca, zarobljenih u Gazi više od dve godine, među njima i Alona Ohela, koji ima srpsko državljanstvo, a treba i da preda tela još 28 ljudi.

Izrael je takođe po dogovoru oslobodio skoro 2.000 palestinskih zatvorenika i privedenih stanovnika Gaze.

Izraelska vojska je pokrenula ofanzivu u Gazi kao odgovor na napad Hamasa na južni deo zemlje 7. oktobra 2023, u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, dok je 251 uzet za taoca.

Prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze pod kontrolom Hamasa, u izraelskim napadima ubijeno je više od 67.000 ljudi.

U avgustu je agencija Ujedinjenih nacija (UN) za bezbednost hrane potvrdila da u gradu Gazi vlada glad, dok je njihova istražna komisija sredinom septembra zaključila da je Izrael počinio genocid, što Netanjahuova vlada negira.

Verovatno bi sve ponovo, ali...

Osećaj kada je napustio zatvor i shvatio da je „sve gotovo“, Marković opisuje kao – nerealan.

Dok „vraća film“, kaže da mu je „drago što je sve to prošao i srećan što se završilo“.

Da mu se ponovo ukaže prilika, verovatno bi se pridružio flotili, ali ne veruje da će moći „opet da izdvoji mesec i po dana života“ za takvu avanturu.

„I bilo bi neodgovorno da bilo koga motivišem da uradi isto.

„Prošao sam super, generalno svi, srećom, ali ne postoji garancija da tako može opet“, zaključuje.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Bouen: Postoje realne šanse za okončanje rata u Gazi, ali on još nije završen
• Šta je Sumud flotila i zašto je htela da dostavi pomoć Gazi morem kad Izrael ne da
• Ko je sve priznao Palestinu kao državu i kakav je stav zemalja Balkana
• Ubijen u potrazi za hranom: Smrtonosni sistem humanitarne pomoći u Gazi
• Američka antiislamska motociklistička banda čuva punktove za humanitarnu pomoć u Gazi: BBC istraga
• Priča o dve porodice: Iseljenici i doseljenici u Izrael posle napada 7. oktobra 2023.

(BBC News, 10.14.2025)