Tramp najavio sastanak sa Putinom, a sad kaže: 'Ne želim uzaludni susret'

Izgledi da će se američki i ruski predsednik Donald Tramp i Vladimir Putin uskoro sastati u Budimpešti sve više blede.

„Nisam želeo uzaludan sastanak", izjavio je Tramp novinarima nakon što je plan za razgovore licem u lice sa Putinom o ratu u Ukrajini stavljen na čekanje.

Američki predsednik je u Beloj kući rekao da je ključna tačka spoticanja odbijanje Moskve da prekine borbe duž trenutne linije fronta.

Prethodno je zvaničnik Bele kuće rekao da „nema planova" za sastanak Trampa i Putina „u bliskoj budućnosti", iako je Tramp prošle nedelje rekao da će se njih dvojica uskoro sastati u prestonici Mađarske.

Pripremni sastanak šefova diplomatija dve zemlje, Marka Rubija i Sergeja Lavrova, trebalo je da bude održan ove nedelje, ali se nije dogodio.

Iz Bele kuće je saopšteno da su njih dvojica imala „produktivan" telefonski razgovor i da sastanak nije potreban.

Ključne razlike između američkih predloga i ruskih preduslova za mirovne pregovore postale su jasnije ove nedelje i izgleda da su uništile šanse za sastanak Trampa i Putina.

Pogledajte vieo o susretu Trampa i Putina na Aljasci u avgustu ove godine

Tramp je razgovarao o samitu u Budimpešti telefonom sa Putinom, dan pre sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u Beloj kući.

Neki izveštaji sugerišu da su njegovi razgovori sa Zelenskim bili „nadmetanje", a izvori tvrde da ga je Tramp naterao da se odrekne velikih delova teritorije u istočnim regionima Donjecka i Luganska, kao deo sporazuma sa Rusijom.

Međutim, Zelenski je uvek govorio da Ukrajina ne može da se odrekne delova Donbasa koje još konroliše, uz obrazloženje da bi Rusija kasnije mogla da koristi to područje kao odskočnu dasku za dalje napade.

Tramp je 20. oktobra prihvatio predlog o prekidu vatre koji su podržali Kijev i evropski lideri kako bi se zamrzao sukob na trenutnoj liniji fronta.

Dan kasnije, međutim, američki predsednik je izjavio da Moskva odbija da pristane na prekid vatre duž trenutne linije fronta, što je, prema njegovim rečima, ključna prepreka za održavanje susreta sa Putinom.

„Rekao sam: 'Presecite i zaustavite se na borbenoj liniji. Idite kući.

„Prestanite da se borite, prestanite da ubijate ljude'", rekao je Tramp.

„Sada imamo dve zemlje koje se ubijaju, obe zemlje nedeljno gube pet do sedam hiljada vojnika. To je najgore od Drugog svetskog rata", dodao je.

Rusija se više puta suprotstavila zamrzavanju trenutne linije fronta.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da je ta ideja više puta ponuđena Rusima, ali da se „doslednost stava Moskve ne menja", misleći na insistiranje na potpunom povlačenju ukrajinskih trupa iz istočnih regiona.

Moskvu zanima samo „dugoročni, održivi mir“, rekao je Lavrov 21. oktobra, implicirajući da bi zamrzavanje linije fronta predstavljalo samo privremeni prekid vatre.

„Koreni uzroka sukoba" moraju da budu rešeni, rekao je Lavrov, koristeći skraćenicu Kremlja za niz maksimalističkih zahteva koji obuhvataju priznavanje punog ruskog suvereniteta nad Donbasom, kao i demilitarizaciju Ukrajine.

Kijev i njegovi evropski partneri to odbijaju.

Evropski lideri, među kojima i britanski premijer Kir Starmer, objavili su saopštenje u kojem se navodi da bi svi razgovori o okončanju rata u Ukrajini trebalo da počnu zamrzavanjem trenutne linije fronta i optužili su Rusiju da „nije ozbiljna" u vezi sa mirom.

Tramp i Putin su se poslednji put sastali na Aljasci u avgustu, ali taj susret nije dao nikakve konkretne rezultate osim što je okončao Putinov status izopštenika na Zapadu.

Bio je to njihov prvi susret posle šest godina.

• Ruski uslovi za mir: Jake sile kao garant bezbednosti Ukrajine, NATO nikako
• Putin: 'Tramp i ja smo se razumeli oko završetka rata u Ukrajini'
• 'Sledeći put u Moskvi?': Pet zaključaka sa susreta Trampa i Putina na Aljasci

Odluka Bele kuće da odloži planove za drugi sastanak Trampa i Putina možda je bila pokušaj da se izbegne još jedan sličan scenario.

„Pretpostavljam da su Rusi želeli previše i da je Amerikancima postalo očigledno da za Trampa neće biti dogovora u Budimpešti", rekao je Rojtersu visoki evropski diplomata.

Zelenski je rekao da su razgovori o liniji fronta „početak diplomatije", ali da Rusija „čini sve da je izbegne“.

Dodao je i da je jedina tema koja bi mogla da natera Moskvu da „obrati pažnju" isporuka oružja dugog dometa Ukrajini.

Putinov neplanirani telefonski razgovor sa Trampom 16. oktobra dogodio se usled informacija da se SAD spremaju da pošalju rakete dugog dometa 'tomahavk' u Ukrajinu.

Zelenski je rekao da je pitanje 'tomahavka' nateralo Rusiju da se uključi u diskusiju.

Razgovor o raketama se ispostavio kao „snažna investicija u diplomatiju“, dodao je.

Od početka drugog mandata, Tramp se žali da je rusko-ukrajinski rat, koji je sada u četvrtoj godini, „teško" rešiti.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Kako će Putin u Budimpeštu: Može li 'Leteći Kremlj' proći kroz EU
• Zelenski uzdržan o projektilima tomahavk posle sastanka s Trampom
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima
• Zašto je Donjeck toliko važan za odbranu Ukrajine
• Rezigniranost i izdaja: Šta bi predaja Donbasa Rusiji značila za Ukrajinu

(BBC News, 10.22.2025)