'Новосадска шесторка': Укинут кућни притвор и за преосталих троје активиста

„Мало сам уморан и навикавам се још увек да ме ништа не стеже на нози.“

Тако је Лазар Динић, један од активиста из неформалне студентске организације Став, описује прве дане после укидања вишемесечног притвора и скидања наногице.

„Навикавам се шта могу и не могу, али све у свему, добро је“, говори студент Филозофског факултета у Новом Саду из Бора, за ББЦ на српском.

После седам месеци проведених у затвору и кућном притвору, шесторо новосадских активиста, оптужених за рушење државног поретка, моћи ће да прошета улицом без наногице.

Уз Динића, кућни притвор је средином октобра укинут Марији Васић и Лади Јововићу.

Десет дана касније и Срђану Ђурићу, Младену Цвијетићу и Давору Стефановићу, активистима опозиционе парламентарне странке Покрет слободних грађана (ПСГ) потврдио је за ББЦ на српском адвокат Жељко Кочић.

За још шесторо активиста, који су ван земље, одређен је притвор у одсуству и расписана потерница.

Суђење групи активиста ПСГ и Става заказно је за 24. новембар.

Остало је да сазнају да ли је „судија раздвојио поступак“ активиста који су у земљи и оних који нису или је „у међувремену донето правоснажно решење о суђењу у одсуству“, каже адвокат Кочић.

Погледајте видео о обележавању 11 месеци од пада надстрешнице

Стенице, гитара и вест примљена на улици

Вест о укидању притвора Лазар Динић сазнао је последњи у породици - на улици, током дозвољене једночасовне шетње.

„Пио сам кафу са другарицом кад ју је позвао наш заједнички друг из Зајечара и рекао јој да сам пуштен“, прича Динић осмејући се.

Будући да је „жалба осталој тројици претходно одбијена“, а његова „поднета још пре два месеца“, није се надао оваквом исходу.

„Шок пре свега.

„Увече сам чак растегао чарапу као да још имам наногицу, а преко дана сам на телефону малтене учио поново где се шта ради јер сам скроз био без осећаја“, говори 24-годишњи студент.

Динић је, као и осталих петоро активиста, био притворен у затвору на Клиси у Новом Саду у малој ћелији са још деветоро људи - и мноштвом стеница од којих „и даље има печате по рукама“.

„Читао сам доста, писао малтене о томе шта ми се дешава сваки дан, решавао укрштене речи и са цимерима играо каладонт да нам прође време“, препричава.

Посветио се и тренинзима, додаје, на предлог осталих затвореника, са којима је имао „максимално коректан“ однос, како би „мало разбистрио главу“.

И „стварно је“, каже, „помагало“.

„Стегнеш, истрпиш колико треба и то је то“, каже Динић.

Када је у мају Клису заменио станом у Бору, у породици се славило, али је после неког времена увидео да је „и то притвор“ јер „не смеш да користиш интернет, нити да ти било ко дође кући“.

„Живео сам аналогно и исте ствари радио, осим што сам могао да свирам и гитару. То је било супер, али после три, четири месеца и то постане монотоно“, додаје.

Највише му је значило сат времена дозвољене дневне шетње када су му „долазили другари из Бора или Новог Сада“, као и подршка суграђана која је стизала како појединачно са улице, тако и групно, са протеста.

У неколико наврата протестне колоне у Бору долазиле су испред Лазареве зграде, али и поред новосадски затвор.

„То много значи, дати неки ветар у леђа, знаш да је неко ту, држи те и гура даље“.

Пре суђења, Динић планира да дипломира у наредних десетак дана на комуникологији на Филозофском факултету у Новом Саду и упише мастер студије.

„Да највише извучем из овог периода“, закључује.

„У шоку смо, треба се навићи на нормалан живот“

Родитељи Лазара Динића вест о укидању притвора примили су с одушевљењем, али је „искрено нису очекивали&qуот;.

Укидање притвора их је затекло јер је „сваки претходни пут одговор на жалбу био негативан“, па су „мислили да ће тако бити и сада“.

„Питали смо шта сада сме и речено нам је може све као слободан човек, интернет, телефон“, говори Александар Динић, Лазаров отац за ББЦ на српском.

Притвор је променио и свакодневне навике и начин живота његових родитеља.

Цела породица је имала такав третман, додаје његов отац, „могли су на посао, али нико није могао да им дође кући“.

„Тек сада треба да видимо како и шта даље, Лазар треба наставити са нормалним током живота, а и ми са њим“, закључује.

За шта је осумњичена 'новосадска шесторка'

Новосадска шесторка, како је група притворених активиста прозвана у медијима, ухапшена је 14. марта, дан пре великог протеста у Београду.

На неколико канала са националном покривеношћу емитован је снимак њиховог разговора у просторијама Покрет слободних грађана у Новом Саду.

На снимку се чује да је на састанку, између осталог, било речи о плановима да се на протесту 15. марта у Београду наметне идеја прелазне владе, као и о упаду у зграду Радио-телевизије Србије.

ПСГ се саопштењем оградио од састанка, а адвокати тврдили да је Безбедоносно-информативна агенција (БИА) противзаконито снимала и прислушкивала.

Активисти се сумњиче за припремање дела против уставног уређења и безбедности Републике Србије, као и позивање на насилну промену уставног уређења.

Они су више од два месеца били у затвору на Клиси, новосадском насељу, где је неколико дана штрајковала глађу и жеђу Марија Васић, професорка социологије и активисткиња, тражећи слободу због „незаконитог притовора“.

Шесторо активиста је у мају послато у кућни притвор, док је шесторо ван земље.

За напад на уставни поредак запрећена је казна од три до 15 година затвора.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Ко су политички затвореници: Од Сократа до данас
• Нови Сад: Кућни притвор за преосталих троје активиста, завршена и блокада судова
• Излазак студената на 'изборну утакмицу' - зашто сада

(ББЦ Невс, 10.24.2025)