Ko je 'Ćaci' i kakve veze ima sa studentskim protestima
Od „ćaci u školu", preko „ćaci je živ, gde ste naci", do „ćaciji su ljudi koji misle" - sve te poruke čuli smo u poslednjih godinu dana.
Tekst je dopunjen 6. novembra 2025.
„Ćaci misle svojom glavom".
Tim rečima se Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine i visoka zvaničnica Srpske napredne stranke (SNS), zahvalila prisutnima tokom skupa vladajuće partije u centru Beograda 5. novembra.
Nazvala ih je „slobodnim građanima i slobodnim narodom u Pionirskom parku, u onome što oni pogrdno, a mi ponosno zovemo Ćacilend".
Reč je o samo jednoj u nizu epizoda o takozvanim Ćacijima, kako studenti i oni koji ih podržavaju nazivaju pristalice SNS-a u Pionirskom parku i šatorskom kampu ispred Narodne skupštine, koji se protive studentskim blokadama.
Često ih optužuju i da u parku i kampu ispred Skupštine - kolokvijalnog naziva Ćacilend - gde je nedavno došlo do pucnjave i požara, borave za dnevnice.
Predstavnici vlasti to negiraju i takođe već neko vreme koriste pojam ćaci.
„I ja sam ćaci", poručio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom jednog obraćanja, slikao se u majici sa takvim natpisom, a kasnije dodao da je „Ćacilend trn u oku, a Pionirski park simbol slobode".
'Niko iz Ćacilenda nikada nije napadao'
„Dragi Vlado i Miloše, svi vi mladi zbog kojih nam je čast što nas nazivaju Ćacijima, hvala za borbu i što ste kao nova generacija pokazali da Srbija ima budućnost i da će se, bez obzira na snagu koja je protiv nje, uvek izboriti za ono što su čuvali preci".
Na taj način se Brnabić, tokom skupa 5. novembra, obratila Vladimiru Balaću iz Novog Sada i Milošu Pavloviću, jednom od najpoznatijih lica iz Pionirskog parka.
Iako se Pavlović u međuvremenu prilično povukao iz javnosti i ne boravi više u Ćacilendu - gde mu je bilo upisano i boravište - i on je govorio na skupu ispred skupštine.
Nedaleko odatle Dijana Hrka, majka Stefana Hrke, poginulog u padu nadstrešnice, štrajkom glađu traži utvrđivanje odgovornosti za smrt sina i ostalih 15 žrtava novosadske tragedije.
Hrku i antivladine demonstrante koji je podržavaju danima prati muzika iz šatorskog naselja pristalica Srpske napredne stranke, a poseban gnev izazvala je pesma sa stihom „pošla majka sina da potraži".
„Vi ovde u Pionirskom parku, u Ćacilendu, branite i mir i stabilnost i pre svega Ustavni poredak Srbije, državotvornost naše zemlje i demokratsku volju naroda", poručila je Brnabić sa skupa.
„Nikada niko iz Ćacilenda nije napao nekog drugog", dodala je.
Do napada na antivladine demonstrante iz Ćacilenda došlo je samo dva dana ranije, 3. novembra, kada su gađani bakljama i topovskim udarima.
Novinar Foneta je takođe napadnut, oboren na zemlju i šutiran, saopštila je ta novinska agencija.
Novinarku Insajdera u Ćacilendu je za to vreme fizički zadržala grupa muškaraca, primorala je da pokaže snimljeni materijal, uz pretnje da će joj „polomiti sve kosti".
Zapravo, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija početkom jula izbrojala je dotadašnjih 11 napada samo na novinare u kampu između Pionirskog parka i Narodne skupštine, formiranom u martu 2025.
Policija mahom nije reagovala i nije poznato da li je iko od napadača procesuiran.
Ljudi osuđivani za ubistva, prebijanja, trgovinu drogom, ali i osobe blisko povezane sa ljudima iz podzemlja, u poslednjih godinu dana pružale su podršku vladajućoj SNS i predsedniku Vučiću - i to pre svega posećujući Ćacilend, objavio je KRIK.
Nasrtali su na studente i građane, šutirali ih, vređali i gađali stolicama tokom različitih protesta koji se širom Srbije održavaju od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024, dodali su.
- Licem u lice, a između kordon: Skupovi podrške vlasti i Dijani Hrki u Beogradu
- Ko štrajkuje glađu u centru Beograda i zašto
- Pucnjava i požar u šatorima 'Ćacilenda': 'Teroristički napad', tvrdi Vučić
'Ćaci u školu'
Sve je počelo krajem januara 2025, usred haotičnog početka drugog polugodišta zbog protesta studenata i maturanata koji traže odgovornost za pad nadstrešnice u Novom Sadu, kada je poginulo 16 ljudi.
Tada je na ulazu u gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu, crvenom bojom ispisana originalna poruka „ćaci u školu".
Nepoznati autor želeo je na ćirilici da napiše „đaci u školu", ali mu je čirilično Đ (Ђ) ispalo - Ć (Ћ).
Učenici su ga ubrzo nagradili „prvim mestom za najgore poznavanje ćirilice", dok je na internetu usledio niz mimova o „Ćaciju" koji treba ide u školu.
Na Fejsbuku je iniciran i poziv na događaj, zakazan za 24. januar u 12 časova u Novom Sadu, pod nazivom: „Tražimo Ćacija da ga pošaljemo u školu".
Natpis na školi je ubrzo prepravljen u „ćalci u škole", a potom obrisan.
Dva meseca kasnije na asfaltu ispred gimfnazije osvanuo je i natpis „vrati se u Ćacilend".
Direktor Jovine gimnazije Radivoje Stojković prethodno je posetio Pionirski park u Beogradu, gde je tada kampovala grupa mladih koja je sebe nazivala „Studenti 2.0", tražeći obustavu blokada, a kojih u poslednje vreme tamo nema.
On je prethodno držao čas za samo troje učenika, vidi se na snimku objavljenom na društvenim mrežama.
Ostali učenici su za to vreme ispred učionice uzvikivali „Đaci ne kleče".
Time su aludirali na postupak direktora koji je tokom decembarske blokade gimnazije satima klečao u dvorištu škole u prisustvu sveštenika.
O ljudima u kampu u poslednje vreme se priča samo kao o SNS pristalicama - učenje niko ne pominje, a i uglavnom su prekinute blokade fakulteta.
Posle lokalnih izbora u Kosjeriću i Zaječaru, prvim od početka studentskih protesta, koji su prošli napetoj atmosferi, predstavnici vlasti počeli su da koriste i slogan „Bolje ćaci, nego naci", optužujući opoziciju i studente za nacizam i fašizam.
Upravo je to bio deo poruke na Jovinoj gimnaziji u Novom Sadu, ispisane sredinom juna - uz „Ćaci je živ", napisano je i „gde ste naci".
Obe poruke veoma brzo su prekrečene.
Svi odgovori vlasti na pojam 'ćaci'
Kada je u januaru u Novom Sadu osvanuo originalni natpis „ćaci u školu", nekoliko zvaničnika i simpatizera vladajuće koalicije veoma brzo je na društvenim mrežama okačilo poruke „deci je mesto u školi".
To je na Iksu, uz emodži srca, napisao premijer i lider Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević, koji je u međuvremenu podneo ostavku na mesto predsednika Vlade.
Isto su, sa sve emodžijem, na nekadašnjem Tviteru objavili članica glavnog odbora SNS-a Biljana Simić, narodni poslanik iz tabora naprednjaka Branko Vujković, kao i Milena Popović, državna sekretarka u Ministarstvu turizma, inače bivša supruga Olivera Ivanovića, nekadašnjeg lidera kosovskih Srba, ubijenog 2018.
Bilo ih je i na drugim društvenim mrežama.
Na Instagramu ju je okačio Marko Kešelj, bivši košarkaški reprezentativac, danas državni sekretar u Ministarstvu sporta.
Širom Beograda je prethodno iscrtan crveni srednji prst, viđen i na nekoliko transparenata okačenih u prestonici, kao odgovor na crvenu šaku - simbol protesta posle rušenja nadstrešnica i slogana „ruke su vam krvave".
I on je završio na profilima nekoliko zvaničnika i simpatizera vlasti.
„Što se tiče njihovih pobuna, crvenih šaka i obojenih revolucija, poruka srpskog naroda im je sledeća", napisao je na Instagramu Predrag Terzić, gradonačelnik Kraljeva i funkcioner SNS-a, uz fotografiju crvenog srednjeg prsta.
Ista fotografija, prema natpisima medija, našla se i na aplikaciji Vocap (WhatsApp) fotografiji Zvezdana Terzića, generalnog direktora FK Crvena zvezda.
U međuvremenu su predstavnici vlasti sami za sebe počeli da koriste pojam „ćaci" i ističu da se time ponose.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Slučajevi studenata Miloša Pavlovića i Petra Živkovića, sličnosti i razlike
- Od 9. marta do blokada: Kako je vlast odgovarala na studentske proteste
- ’Učinimo ih poznatim’: Internet trend i(li) nepoverenje u policiju u Srbiji
- Jesu li studentski protesti u Srbiji 'obojena revolucija' kako tvrde vlasti
- Ferari zastava - priča druga: Na putu za Strazbur sa studentima biciklistima
- Šta smo naučili posle lokalnih izbora u Zaječaru i Kosjeriću
(BBC News, 11.06.2025)
