Пола века мистерије нестанка верског вође и тело у тајној мртвачници

Упозорење: Чланак садржи слике које би неке читаоце могле да узнемире

Компјутерски научник са универзитета на северу Енглеске проучава слику леша у покушају да реши мистерију која опседа Блиски исток скоро 50 година.

„Овако изгледа сада?“, пита сумњичаво Хасан Угаил професор са британског Универзитета у Бредфорду.

Дигитализована фотографија приказује распаднуто лице и спремно је да буде пропуштено кроз специјални алгоритам за ББЦ-јеву истрагу.

Аутор оригиналне фотографије настале 2011. је новинар који је видео тело у тајној мртвачници у либијској престоници.

Речено му је да би то могао да буде харизматични клерик Муса ал-Садр, нестао у Либији 1978. године.

Садров нестанак изнедрио је безброј теорија завере.

Неки верују да је убијен, док други тврде да је још жив и да га држе негде у Либији.

За његове ватрене присталице, Садров нестанак изазива исти ниво интриге као убиство америчког председник Џона Ф. Кенедија 1963. године.

Наша дуга истрага је толико била осетљива да смо мој тим из ББЦ Светског сервиса и ја завршили у притвору у Либији на неколико дана.

Емоције су повишене зато што Садра толико обожавају његови следбеници, али и због политичке репутације, пошто је заступао родне тада маргинализоване либанске шиите, и као ширег верског вођу.

Његове присталице су му доделиле титулу имама, необичну за живот једног шиитског клерика која му је додељена као признање за његов рад у име шиитске заједнице.

Садров мистериозни нестанак појачао је његову емоционалну снагу зато што одражава судбину према највећој грани шиитског ислама познатој као Дванаестници – „скривеног“ 12. имама, који је нестао у 9. веку.

Шиити дванаестници верују да 12. имам није умро и да ће се вратити на крају света да донесе правду на Земљу.

Садров нестанак је вероватно изменио судбину политички, верски и етнички најнестабилнијег региона на свету – Блиског истока.

Неки верују да је иранско-либански клерик био на ивици да искористи властити утицај да поведе Иран.

Као резултат тога, читав регион у умеренијем правцу у време кад је нестао, у праскозорје Иранске револуције.

Много тога је зависило од напора за идентификацију на Универзитету у Бредфорду.

Новинар који је начинио фотографију рекао нам је да је тело било необично високо, а за Садра се говори да је био висок 1,98 метара.

Али дотично лице је поседовало једва препознатљиве црте.

Можемо ли сада коначно да разрешимо мистерију?

Потичем из села Јамунех, високо у планинама Либана, где се одавно преносе приче о стравичној зими из 1968. кад се, пошто се заједница опустошена у лавини, Муса ал-Садр пробио кроз дубоки снег да би притекао селу у помоћ.

Зачуђеност са којом сељани сада препричавају ту причу одражава колико је он у међувремену претворен у мит.

„Било је то као у сну... Ходао је по снегу, прећен свим осталим сељанима.

„Пратио сам га само да додирнем његову одежду имама&qуот;, испричао ми је један сељанин позивајући се на његова сећања четворогодишњака.

Те 1968. године, Садр није био добро познат у изолованом селу као што је Јамунех, али је полако почео да стиче славу у читавој земљи.

До краја те деценије постао је утицајна личност у Либану, позната по заговарању међуверског дијалога и националног јединства.

Његов статус најбоље се одсликава у почасној титули „имама“ коју су му доделили следбеници.

Садр је 1974. покренуо Амал, Покрет разбаштињених, друштвену и политичку организацију која је тражила пропорционално заступање за шиите и друштвену и економску еманципацију за сиромашне, без обзира на веру.

Толико је чврсто решио да избегне секташке поделе да је чак држао проповеди у хришћанским црквама.

Садр је 25. августа 1978, одлетео у Либију, позван да се сретне са тадашњим лидером земље пуковником Муамером ел Гадафијем.

Три године раније, Либан је захватио грађански рат.

Палестински борци су се у упустили у секташки сукоб, а многи од њих су били на југу Либана, где је живела већина Садрових следбеника.

Палестинци су почели да размењују ватру са Израелом преко границе и Садр је желео да Гадафи, који је подржавао Палестинце, интервенише како би заштитио либанске цивиле.

После шест дана проведених у чекању на састанак са Гадафијем, Садр је виђен како га одвозе из хотела у Триполију у аутомобилу либијске владе.

То је последњи пут да је био виђен.

Гадафијеве снаге безбедности тврдиле су касније да је отпутовао за Рим, иако је у истрагама које су уследиле било доказано да то није тачно.

Независно новинарство било је немогуће у Гадафијевој Либији.

Али 2011, кад се Либија подигла против њега током Арапског пролећа, врата за истрагу била су одшкринута.

Касем Хамаде, либанско-шведски новинар који је извештавао о устанку, добио је информацију о тајној мртвачници у Триполију која би, тврдио је извор, могла да садржи Садрове посмртне остатке.

У просторији која му је показана држано је 17 тела у фрижидерима – једно је припадало детету, остала су била тела одраслих мушкараца.

Касему је речено да су тела била мртва око три деценије што би се уклопило у време Садровог нестанка.

Само је један леш личио на Садра.

„Члан особља мртвачнице отворио је један ковчег и показао леш, а ја сам одмах приметио две ствари&qуот;, рекао ми је Касем.

Као прво, рекао је Касем, изглед лица на том телу, његова боја коже и коса личили су на Садрове, упркос томе што је у међувремену прошло толико времена.

И, као друго, особа је била очигледно погубљена или је то макар била Касемова претпоставка, заснована на изгледу лобање.

Она је изгледала као да је претрпела или снажан ударац у чело или је пробушена метком изнад левог ока.

Али како је он могао да зна засигурно да је то Садр?

Зато смо однели фотографију коју је Касем направио у мртвачници тиму на Универзитету у Бредфорду.

Последњих 20 година, тим је радио на јединственом алгоритму званом Дубоко препознавање лица.

Он идентификује сложене сличности између фотографија и показао се екстремно поузданим на тестовима, чак и у случају несавршених слика.

Професор Угаил, који предводи овај тим, пристао је да упореди слику из мртвачнице са четири фотографије Садра из различитих фаза његовог живота.

Софтвер ће потом дати слици укупну оцену од 100 – што је већи број, већа је вероватноћа или да је то иста особа или да је члан његове породице.

Ако слика добије оцену испод 50, особа вероватно није у сродству са Садром.

Између 60 и 70 је значило да је то он или његов блиски сродник.

Седамдесет или више је директно поклапање.

Слика је добила оцену убедљиво преко шездесет – што значи да је „велика вероватноћа“ да је то Садр, рекао нам је професор Угаил.

Да би тестирао овај закључак, професор је искористио исти алгоритам да упореди фотографију са шест чланова Садрове породице, а потом са 100 насумичних слика мушкараца са Блиског истока који су на неки начин личили на њега.

Породичне слике су имале много веће оцене од фотографија насумичних лица.

Најбољи резултат и даље је поклапање између слике из мртвачнице и Садрових док је био жив.

То је показало да постоји велика вероватноћа да је Касем заиста видео Садрово тело.

Чињеница да га је нашао с оштећеном лобањом сугерисала је да је, по свој прилици, Садр убијен.

У марту 2023, неке четири године пошто сам први пут наишао на Касемову фотографију, успели смо да отпутујемо у Либију, попричамо са могућим сведоцима и сами потражимо тело.

Одувек смо знали да је прича осетљива, али упркос томе, били смо изненађени либијском реакцијом.

Било је то другог дана нашег боравка на задатку у Триполију, где смо тражили тајну мртвачницу.

Касем, који се придружио ББЦ-јевом тиму, није могао да се сети имена области коју је посетио 2011, сем да је била близу болнице.

Речено нам је да има болнице до које може да се стигне пешке и упутили смо се да је пронађемо.

„Ово је то, сигуран сам. Ово је зграда у којој се налазила мртвачница&qуот;, рекао је наједном Касем.

Спољашњост зграде је последња ствар коју смо успели да снимимо.

Потражили смо дозволу да снимамо унутра, али су нам све дозволе одузели.

Дан касније нас је група неидентификованих мушкараца, за које ћемо касније сазнати да су били припадници либијске обавештајне службе, привела без икаквог објашњења.

Одведени смо у затвор који је водила либијска обавештајна служба, где су нас држали у самици и оптужили за шпијунажу.

Ставили су нам повезе преко очију, изнова су нас саслушавали и речено нам је да нико не може да нам помогне.

Тамничари су нам рекли да ћемо остати деценијама.

Провели смо трауматичних шест дана у притвору.

После притиска ББЦ-ја и британске владе, ослобођени смо и депортовани.

Било је узнемирујуће осећати се као да смо постали део приче.

Либија је и даље подељена на две ривалске администрације са супротстављеним милицијама.

Особље у затвору наговестило је да либијску обавештајну службу воде бивши Гадафијеви лојалисти који не желе да ББЦ истражује Садров нестанак.

Неки људи одавно верују да је Садр убијен.

Доктор Хусеин Кенан, некадашњи либански академик који је радио у САД, посетио је Стејт департмент у Вашингтону у недељи кад је Садр нестао 1978. године.

Речено му је да је добио извештај у ком је наведено да је убијен.

Ово сведочанство потврдио је бивши либијски министар правде Мустафа Абдел Џалил.

„Другог или трећег дана, фалсификовали су његове папире, тако да изгледа као да је отишао у Италију, али су га убили у либијском затвору&qуот;, рекао је Џалил Касему 2011.

„Гадафи је имао прву и последњу реч у свим одлукама&qуот;, додао је.

Ако је Гадафи заиста наредио да се Садр убије, зашто је то учинио?

По једној теорији, према Ендрјуу Куперу, стручњаку за Иран, на Гадафија је утицала тврда иранска струја, забринута да ће Садр омести њихове планове за Иранску револуцију.

Садр је подржавао многе иранске револуционаре који су желели да окончају владавину тадашњег владара шаха Мухамеда Резе Пахлавија.

Његова умерена визија за Иран значајно се разликовала од идеја исламистичких тврдокорних револуционара, којима се није допадао и чак су га и мрзели.

Недељу дана пре његовог нестанка, према Куперу, Садр је писао Шаху нудећи му помоћ.

Купер је разговарао са Парвизом Сабетијем, бившим директором контрашпијунаже Шахове тајне полиције, истражујући грађу за Шахову биографију.

Сабети му је рекао да је Садр у писму нудио помоћ у смањењу моћи исламистичке тврдокорне струје радећи на увођењу измењене политике која ће се допасти умеренијим елементима опозиције.

Бивши либански амбасадор у Ирану потврдио је постојање тог Садровог писма.

Халил ал-Халил нам је рекао да је у њему, колико он зна, тражен састанак са Шахом заказан за 7. септембар 1978.

Купер верује да је ова информације процурела до иранских тврдокорних револуционара.

Али Иранци нису једини који су могли да желе Садрову смрт.

Гадафи је пружао војну подршку палестинским борцима који су нападали Израел из јужног Либана.

Садр је цитиран у тадашњим интервјуима како објашњава његове покушаје да пронађе решење са Палестинском ослободилачком организацијом (ПЛО).

ПЛО је можда веровао Садру, који се плашио да они угрожавају либанско становништво, што је могло да убеди Гадафија да мора да их заузда.

Иако има многих који верују да је Садр мртав, други су и даље уверени да је жив.

Међу њима и организација коју је Садр основао 1970-их, а данас моћна политичка партија либанских шиита по имену Амал.

Вођа Амала и председник парламента Набих Бери, и даље тврди да нема доказа да је Садр, који би данас имао 97 година, мртав.

Постојала је прилика да се докаже да ли стварно јесте или није.

Кад је Касем 2011. посетио тајну мртвачницу, није само фотографисао тело.

Успео је да извуче мало фоликула длаке, у намери да их искористи за ДНК тест.

Предао их је вишим званичницима у Беријевом кабинету да би могли да их дају на анализу.

Поклапање са чланом Садрове породице би доказао мимо сваке сумње да ли тело припада Муси ал-Садру.

Међутим, Беријев кабинет се више никада није јавио Касему.

Судија Хасан ал-Шами, један од званичника ког је либанска влада задужила да истражи Садров нестанак, каже да му је Амал рекао да су узорци фоликула били изгубљени због „техничке грешке“.

Наше резултате препознавања лица представили смо Садровом сину, Сајиду Садредину Садру.

Он је са собом повео више званичнике Амала Хаџа Самиха Хаидуса и судију Ал-Шамија на наш састанак.

Сви су рекли да не верују у наше налазе.

Садредин је рекао да је „очигледно“ само на основу изгледа тела на фотографији да није његов отац.

И „у супротности је са информацијом коју имамо после тог датума (2011, година кад је направљена фотографија)“, да је он још жив, и да га држе у либијском затвору.&qуот;

ББЦ није пронашао доказе који би поткрепили овај став.

Али током истраге нам је постало очигледно да веровање да је Садр још жив има велику моћ као уједињујући мотив за многе либанске шиите.

Сваког 31. августа, Амал обележава годишњицу његовог нестанка.

Упорно смо се обраћали Беријевим кабинету тражећи интервју и његов коментар о нашим налазима.

Није било одговора.

ББЦ је тражио и од либијских власти да прокоментаришу нашу истрагу и објасне зашто су нас је привела либијска обавештајна служба.

Нисмо добили никакав одговор.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Објашњење сукоба у Либији: Шта се десило
• Како су шесторица браће и њихови лавови терорисали либијски градић
• „Иран без краља не ваља&qуот;: Зашто неки Иранци сада траже опроштај од изгнане царице

(ББЦ Невс, 11.08.2025)