Тужилаштво у Милану отворило истрагу о викенд снајперистима у ратном Сарајеву

Како преноси италијанска агенција Анса, о викенд снајперистима у ратном Сарајеву писало се пре 30 година, а током година прикупљени су искази и документарци, па је новинар Ецио Гавецени (Езио Гаваззени) оснажен дијалогом са "извором" одлучио да обједини тај материјал и поднесе пријаву.

"Оно што сам сазнао, од извора у БиХ, јесте да је босанска обавештајна служба крајем 1993. обавестила локалну испоставу СИСМИ (бивша италијанска војна обавештајна служба)  о присуству најмање пет Италијана, који су се налазили у брдима око града, где су дошли да пуцају у цивиле", навео је Гавацени на почетку документа од 17 страна, с датумом 28. јануар, који је поднео тужилаштву.

У томе су му помогли адвокати Никола Бриђида (Ницола Бригида) и Гвидо Салвини (Гуидо Салвини). У јулу су се појавиле вести о отварању истраге, коју води тужилац Алесандро Гобис (Алессандро Гоббис), под сумњом на почињење кривичних дела вишеструког убиства с подлим мотивима и посебном окрутношћу.

Гавацени преноси имејл преписку из 2024. године у којој бивши 007 пише: "Сазнао сам за феномен крајем 1993. из докумената босанске војне безбедносне службе о испитивању ухапшеног српског добровољца (...) Он је изјавио да је пет странаца путовало с њим из Београда у Босну и Херцеговину (најмање троје од њих су били Италијани)".

Тада је рекао: "Информације смо делили са СИСМИ (италијанска војна обавештајна служба, сада АИСИ) званичницима у Сарајеву јер је постојала индиција да туристичке групе снајпериста/ловаца полазе из Трста".

Наводно је реч о "једном човеку из Торина, једном из Милана и једном из Трста". Миланац је био "власник приватне клинике специјализоване за естетске процедуре".

"То је прича о животу. Открива део друштва који је истину заташкао", казао је Гавацени појашњавајући своје мотиве да подстакне отварање питања која су се појавила још 2022. када је у Сарајеву на фестивалу документарног филма у организацији тадашње Ал Џазире Балканс приказан филм "Сарајево сафари" словеначког аутора Мирана Зупанича, пише Хина.

Особе чији је идентитет био скривен у том филму говориле су о  томе да су богати странци, конкретно Италијани, плаћали читаво богатство како би учествовали у лову на становнике опседнутог Сарајева, а њихов долазак на брда око главног града БиХ постао је лукративни посао који је водила једна агенција из Трста.

У Сарајеву је током опсаде од 1992. до 1995. године убијено више од 11.000 његових тадашњих становника, укључујући 1.600 деце.

Филм који је отворио питање о околностима страдања неких од њих привукао је приличну пажњу, а бивша сарајевска градоначелница Бењамина Карић поднела је и казнену пријаву Тужилаштву БиХ против непознатих починилаца за циљана убиства цивила током опсаде, али истрага никада није покренута.

Агенција Хина преноси писање италијанске Републике и наводи да се као извор спомиње тадашњи војни обавештајац Армије БиХ иницијала Е.С.

Пензионисани припадник обавештајне службе Армије БиХ Един Субашић локалним је медијима у БиХ потврдио да је управо он током рата прикупио такве информације.

"Пронађена су имена неких од починилаца, а даљња истрага вероватно би требало и могла да расплете тај сплет организације, путовања, доласка у Сарајево, плаћања, гађања, повратка и требало би осветлити све те аспекте у свим тим фазама, укључујући и ону која је за нас најзначајнија, а то је организација на црти разграничења у Сарајеву", казао је Субашић за телевизију Н1.

Истакао је да је цела прича крајње морбидна јер је постојао посебан ценовник односно тарифе коју су учесници "сафарија" плаћали припадницима војске босанских Срба да би пуцали с њихових положаја. Цене су расле у зависности да ли су потенцијалне жртве били мушкарци, војници или цивили, жене, труднице или деца.

"То је тешко схватити здравим разумом, али се једноставно догодило и морамо прихватити те чињенице", тврди Субашић.

Гавацани подсећа да је бивша италијанска војна обавештајна служба имала одељење у Сарајеву и сигуран је да у тој служби постоји формиран досје о овом случају односно о "ратним туристима" којих је, како тврди, било барем стотину.

"Очекујем да можемо пронаћи барем једног или двојицу ових италијанских снајпериста", рекао је.

Генерални конзул БиХ у Милану Даг Ђумурукчић најавио је пуну сарадњу власти своје земље у истрази миланског тужилаштва. "Желимо открити истину о тако окрутној афери и обрачунати се с прошлошћу. Имам неке информације које ћу проследити истражитељима", казао је Ђумурукчић.