Зашто Трамп још није убедио Путина да оконча рат у Украјини
Један од главних приоритета спољне политике Доналда Трампа је окончање рата у Украјини, али Бела куц́а до сада није успела да то постигне. Зашто Трамп и Путин још не могу да постигну компромис око Украјине?
Напетости између Вашингтона и Москве оштро су ескалирале последњих недеља - Америка је увела нове санкције руским нафтним гигантима Розњефт и Лукоил, док је Кремљ испробао нове крстареће ракете Буревестник на нуклеарни погон и подводни дрон Посејдон.
Обе земље су рекле да би могле да наставе нуклеарне пробе.
И не само да две земље размењују претње, већ се, на терену, рат наставља.
То је поприлична промена за годину која је започела потенцијалним отопљавањем односа.
Доналд Трамп је ушао у Белу кућу обећавши крај рата у Украјини и „успостављање мира са Владимиром“.
Међутим, тај рат се и даље води, а САД и Русија размењују претње уместо предлога.
Зашто онда Трампово улагање у личну дипломатију са Путином до сада није донело резултате?
'Водим добре разговоре и онда не оду никуда'
На почетку Трамповог другог мандата, било је стидљивих знакова напретка.
Први пут откако је Русија извршила инвазију на Украјину, Вашингтон и Москва су водили директне преговоре.
Председници су редовно разговарали телефоном и састали се лично на Аљасци у августу прошле године.
За сада је пуко постојање дијалога једино право достигнуће на које обе стране могу да се позову.
„Сама чињеница да разговарамо о мировном процесу знак је значајног напретка“, каже Ендру Пик, бивши виши директор Европских и руских послова при америчком Савету за националну безбедност.
„Изношење ставова, њихово размењивање између две стране - то су основе за оно како функционише дипломатија.“
Специјални изасланик Виткоф
Трамп се у огромној мери ослањао на личну хемију.
Послао је специјалног изасланика Стива Виткофа, блиског пријатеља из заједничког периода рада са њујоршким некретнинама, да се састане са Путином више пута.
Али недостатак дипломатског искуства код Виткофа изазвао је известан скептицизам у дипломатским круговима.
Двојица европских дипломата, који су говорили под условом да остану анонимни, рекли су за ББЦ да је он често одлазио у Москву у погрешном убеђењу да је Путин спреман да прави уступке, само да би Бела кућа открила је да је ситуација управо супротна.
Према бившем вишем званичнику Кремља, који је такође говорио анонимно за ББЦ, Виткоф је имао проблема да схвати нијансе у руским ставовима и није увек био доследан у објашњавају америчке политике Кремљу.
Као последица тога, две стране су често говориле једна са другом не разумевши се, рекао је он за ББЦ.
Потешкоће у комуникацији постале су очигледне свима током сусрета Путина и Трампа на Аљасци прошлог августа.
Била сам међу стотинама новинара на самиту који је био необјашњено скраћен из разлога која нису били најјаснији.
Када су се Трамп и Путин касније појавили на заједничкој конференцији за штампу, нису саопштили никакве конкретне кораке ка окончању рата.
Одсуство чак и најминималнијих обећања од Путина оставило је Трампа, домаћина састанка, у неугодном положају.
Ни Кремљ ни Бела кућа нису појаснили шта се дешавало иза затворених врата, тако да су новинари покушали да сазнају оно што су могли преко анонимних контаката.
Фајненшел тајмс извешава да је Трамп понудио попуштање санкција и проширење трговине у замену за прекид вате у Украјини.
Путин је одмах одбацио ту идеју и захтевао капитулацију Украјине и потпуну контролу над Донбасом, наводно очитавши „историјску лекцију“ која је разгневила Трампа, пише Фајненшел тајмс.
„Американци су били искрено разочарани“ одсуством напретка на Аљасци, рекао је један европски дипломата за ББЦ.
„Изградили су очекивања на основу неразумевања шта рат значи за Русију“, рекао је други док је говорио анонимно за ББЦ.
„Било је дефинитивно много неспоразума о могућим компромисима и уступцима&qуот;, рекао је Ерик Грин, бивши саветник за Русију при америчком Савету за националну безбедност током Бајденове администрације, за ББЦ.
„Поред територије, постојала је конфузија и око безбедносних гаранција, а мислим да неки у Трамповој администрације нису разумели шта је значио Путинов нагласак на 'коренима узрока' рата.“
Трампово властито незадовољство такође је било очигледно.
„Сваки пут кад причам са Владимиром, имам добре разговоре и онда они не оду никуда“, изјавио је у октобру, најављајући нове санкције.
Шта Путин стварно жели?
Званични став Москве једва да се нешто променио последњих месеци.
У Путинове услове за окончање рата спадају:
- признавање руског суверенитета у пет украјинских области
- украјинска неутралност
- смањење украјинске војске
- уставне гаранције за руски језик
- укидање санкција Запада.
Русија каже да ће прекинути борбе после свеобухватног политичког споразума.
Овај став је неприхватљив за Вашингтон и Кијев, који инсистира да прво мора да наступи прекид ватре.
Да би оствариле напредак, каже Ендру Пик, све стране морају да се сложе око три питања:
- територија
- украјинска политичка будућност
- украјински безбедносни аранжман
Није дошло готово ни до каквог помака по било ком од ова три основа, каже он.
Трамп је испочетка деловао отворено за територијалне компромисе.
У априлу је изјавио да ће „Крим остати руски“ и, према медијским извештајима, његов тим је проучавао признавање руске анексије региона из 2014. године.
На његовом октобарском сусрету са Владимиром Зеленским, Трамп је поново помињао идеју о „територијалној размени“, јавио је Ројтерс.
Русија је такође наговестила ограничену флексибилност: турски министар спољних послова је рекао да би Москва могла пристати на актуелну линију фронта у деловима јужне Украјине.
Међутим, он је такође изјавио да Русија и даље захтева потпуну контролу над минералима богатим Донбасом, који је делимично окупирала.
Кремљ је најавио да неће говорити о детаљима текућих преговора, па тако ни и о територијалним питањима.
Али дипломате инсистирају да контрола над украјинском територијом није најкомпликованије питање о којем се преговара.
Један виши европски званичник рекао је за ББЦ да се Трамп, са његовим пословним искуством, надао „погодби о некретнинама“ са Русијом.
„Али за Путина, суштина није у територији, већ у суверенитету над Украјином“, каже он.
То значи контролу над политичком оријентацијом и војним способностима Кијева.
Москва инсистира на оном што назива украјинском неутралношћу и драстичном смањењу украјинских оружаних снага.
Кијев захтева чврсте безбедносне гаранције од САД и НАТО.
„Русија не показује никакву флексибилност по питању безбедносних гаранција - ни 2022. године, ни данас“, каже Пик.
„Јаз је тамо много шири него по питању територије.“
'Куповина времена'
Неуспели покушај организовање сусрета у Будимпешти ове јесени само додатно потцртава свеопшту пат-позицију.
После телефонског разговора средином октобра, Трамп и Путин су задужили америчког државног секретара Марка Рубија и руског министра спољних послова Сергеја Лаврова да припреме преговоре.
Они су разговарали једном, али није уследио никакав састанак.
Према Блумбергу, Рубио је закључио да се став Москве није променио.
Фајненшел тајмс је известио да је Русија послала допис поновивши њене позамашне захтеве.
Био је то потез који је довео до додатног незадовољства америчких званичника.
„Не можемо да наставимо да држимо састанке само да бисмо их држали&qуот;, рекао је Рубио је новинарима 12. новембра.
Наредног дана је Лавров одбацио тврдње да Русија није спремна да преговара као „очигледне лажи“.
Рекао је да Москва остаје спремна за други сусрет Трампа и Путина, под условом да је заснован на „добро разрађеним резултатима сусрета на Аљасци“.
У међувремену су Украјина и Европа тесно сарађивали на обнављању комуникације са Трампом.
На почетку његовог мандата, он је деловао чврсто решен да преговара директно са Путином, скрајнувши Кијев.
Била је била могућност која је дубоко узнемирила и Украјину и Европу.
Трамп је у међувремену ублажио тон према Украјини.
За разлику од Русије, Украјина је показала извесну флексибилност према Вашингтону, поздравивши америчке предлоге за примирје и потенцијалне преговоре са Москвом.
За Кијев и његове савезнике, циљ је био прост: убедити Трампа да би капитулација Путину подрила европску и америчку безбедност.
„Знали смо да ће на крају схватити да Русија не преговара из добрих намера“, рекао је један европски дипломата за ББЦ.
„Наш задатак је био куповина времена - и то нам је и успело.“
Москва окривљује Европу.
„Европљани не спавају, они заврћу руку овој администрацији“, изјавио је Лавров, критикујући, како је рекао, „радикалну промену“ америчког става.
Три месеца после самита на Аљасци, Кремљ и Бела кућа не показују знаке приближавања компромису.
У октобру је Вашингтон увео први нови велики пакет санкције Русији током Трамповог председничког мандата, узевши на мету највеће нафтне компаније.
„Све што радимо довешће Путина за преговарачки сто“, изјавио је министар финансија Скот Бесент за ББЦ-јевог партнера ЦБС.
Путин је одбацио тај потез, назвавши санкције „штетнима по билатералне односе“, али је инсистирао да Русија „неће променити политику под притиском“.
Неколико дана касније, Москва је тестирала пројектил на нуклеарни погон, што је сигнал да дијалог уступа место још једној рунди звецкања сабљама.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- 'Посејдон' и 'Буревестник': Зашто Русија тестира необично нуклеарно оружје
- Може ли јефтина нафта да помогне Трампу у Украјини, као некад Западу у Хладном рату
- 'Флота из сенке' и 'зомби танкери': Како Русија избегава нафтне санкције Запада
- 'Одбијено': Путин о идеји Запада о распоређивању војника у Украјини
- Шта се крије иза Путиновог непопустљивог става
- Састанак Трампа и Путина: Територија ратом разорене Украјине - у мапама
(ББЦ Невс, 11.18.2025)















