СецуриМетер 2025: Грађани Западног Балкана све више забринути за стање институција

Грађани земаља Западног Балкана све више брину за стање институција у својим државама и за смер у којем њихова друштва иду, показали су објављени резултати годишњег истраживања СецуриМетер 2025 Савета за регионалну сарадњу (РЦЦ).

Генерални секретар РЦЦ Амер Капетановић рекао је у уводном обраћању да истраживање упућује три главне поруке, и да им је свима заједнички фактор поверење.

Он је навео да испитаници углавном наводе исте притиске у својим друштвима, а то су пре свих инфлација, трошкови живота и перцепција да институције не раде како треба.

Додао је да велики број испитаника мисли да је корупција свеприсутна, у свим апсектима свакодневног живота и да се страх померио од претњи ка паду квалитета живота.

Капетановић је навео да подаци из истраживања показују да се поверење обликује испуњавањем обећаног и радом, а не изјавама, и да ништа не пружа кредибилитет тако снажно као добар рад.

"Никакав слоган и комуникациона стратегија не могу да надокнаде недостатак испуњавања дужности", рекао је Капетановић.

Додао је да је истраживање показало да је вероватније да ће људи који верују у рад институција веровати и у ЕУ, и да млади у ЕУ остају најјаче упориште поверења.

{Имаге2}

Он је рекао да млади људи посебно очекују једнакост могућности и транспарентност и да је можда највеће стратешко улагање у регион Западног Балкана да се избегне разочарање, јер када је поверење у ЕУ опипљиво, поверење расте.

Представљајући главне резултате истраживања, виши стручњак за безбедност РЦЦ Анер Зуковић навео је да је у истраживању учествовало више од 6.000 испитаника у шест економија Западног Балкана, по најмање1.000 испитаника у свакој, са циљем да се испрате трендови, извести јавност и пруже подаци за формирање политике.

Он је навео да је за испитанике једна од главних тема била трошкови живота и да 35 одсто осећа сигурност у погледу плаћања рачуна, док 44 одсто може да приушти одмор од једне недеље.

Зуковић је додао да се из истраживања види да економски притисак обликује поверење у институције.

Истраживање је показало и да основне институције власти уживају најмање поверење, док се оно прелило ка верским институцијама, војсци, полицији, универзитеима и међународним актерима попут ЕУ и НАТО.

Зуковић је навео да су, у погледу безбедности, највећи страхови испитаника могућност рата у њиховој земљи и окружењу, као и опасност од терористичких напада.

Наставак рата у Украјини негативно утиче на осећај безбедности 46 одсто испитаника.

Безбедно се осећа 53 одсто, а они који се у целини не осећају безбедно, ипак сматрају да су безбедни у непосредном окружењу.

Као меру личне безбедности, највише испитаника је навело да не носи много новца, а 36 одсто њих избегава да се креће ноћу.

Испитаници желе да виде више полицијских патрола и већу видљивост полиције на јавним местима.

Само два одсто испитаних поседује оружје, што је оцењено као веома низак постотак.

Према истраживању, 61 одсто испитаних не жели да напусти Западни Балкан.

Да емигрира намерава више од 27 одсто, од њих више од 10 одсто има конкретне планове, а као главна одредишта издвајају се Немачка и Аустрија (26 одсто), САД (12 одсто), док најмање жели да мигрира унутар региона.

Током панел-дискусије после презентације извештаја, Тијана Речевић са Факултета политичких наука Универзитета у Београду навела је да се види стање у којем поверење подривају начин изградње путева и приватна и јавна градња.

"Дошли смо до тачке када слогани попут 'корупција убија' постају мање метафорички", рекла је Речевић.

Она је навела да је образовање дугорочни извор отпорности једног друштва и да стратегије развоја и утицаја које немају образовање не могу да успеју.

Додала је да се, чак и ако се "остави по страни исход студентског протеста у Србији", на пољу критичког размишљања и писмености већ се дешавају "веома велике промене", што показују недавна истраживања о ставовима младих у Србији,

Она су показала, навела је Речевић, да је број младих који жели да учествује у државној управи од локала до државног нивоа веома порастао, и да је код младих присутан тренд да је идеални систем власти демократија без јаког лидера, док су млади раније мислили да је он ипак потребан.

Истраживач на Свеучилишту у Ријеци Соња Стојановић Гајић оценила је да је ратна траума на Западном Балкану и даље жива и да се она се преноси кроз генерације.

Она је навела да велики део страха од сукоба и рата на Западном Балкану праве домаће политичке елите, и да је то у регији конзистетно.

Додала је да су људи када нема вере у институције спремни на веће ризике, што представља "велику безбедносну дилему".

Стојановић Гајић је рекла да је студентски протест за српско друштво учинио важну ствар, а то је марш студената из Новог Пазара који је позитивно утицао на међуетничке односе.

Додала је да је више младих у Србији спремно да остане и се бори за институције и жели да промени ствари.

Истраживачки аналитичар у Фондацији Карнеги у Европи Илиријана Ђони рекла је да је клијентелизам веома учвршћен у регији и да је важно доћи до начина на који ће се стање променити и одоздо и одозго.

Додала је да ће ЕУ ће морати више да се ангажује код нових генерација, уколико је "рок стабилократије истекао".

Ђони је рекла да осећај сигурности у локалној средини јача осећај поверења у институције и безбедности у читавом друштву, чак и ситне ствари попут уличног осветљења и редовног одношења смећа.

Додала је да што је већа перцепција корупције у земљи, већа је и перцепција да је сукоб могућ.

{Имаге3}

Николина Стефановска из компаније Маркет вижон, партнера у истраживању, рекла је да резултати показују позитивно изненађење да велики број испитаника не жели да напусти Западни Балкан.

Она је навела да је то упркос медијском наративу и расправама у јавности, који често тврде супротно.

Додала је да се корупцији треба опирати у свакодневном животу, уместо да то буде препуштено лидерима земаља.

У истраживању СецуриМетер2025 учествовало је више од 6.000 испитаника са Западног Балкана.

Његов циљ је свеобухватан увид у ставове грађана о безбедности и свакодневним ризицима на том пољу, од личне безбедности и економске несигурности до корупције, миграција, дезинформација и сајбер претњи.

Кључне теме овогодишњег истраживања биле су перцепција безбедности и сукоба, корупција и поверење јавности и људска безбедност и миграције.

Истраживање је представљено у оквиру Београдске безбедносне конференције, коју је организовао Београдски центар за безбедносну политику, независни истраживачки центар за унапређење безбедности грађана у складу са принципима демократије и поштовањем људских права.

Цео видео материјал погледајте ОВДЕ.

(Бета, 19.11.2025)