Kupi ništa dan: Zašto smo preopterećeni kupovinom
„Kupi ništa dan” obeležava se svake godine krajem novembra, kako bi podsetio na negativne ekološke, društvene i političke posledice prekomerne potrošnje.
Nisam potrošila nijedan dinar tog dana.
Odlučila sam da ga provedem bez kafe koju obično naručim iz kafića čim izađem iz stana i pođem u šetnju.
Bez kupljenog doručka.
Bez pakovanja žvaka sa trafike, tog sitnog zadovoljstva kojem ne mogu (ne želim) da odolim.
Tako je počeo moj neplanirani eksperiment od 24 časa.
Dok sam šetala, posmatrala sam ljude koji ulaze i izlaze iz tržnog centra u blizini gde živim.
Kad sam se vratila u stan listala sam aplikacije za kupovinu.
Algoritam me je „napadao" novim haljinama, knjigama, sitnim kućnim predmetima.
„Olakšavaće vam svakodnevicu", jedna je od reklamnih poruka na koju sam naletela.
Na trenutak sam osetila nemir.
Kao da nešto propuštam.
„Česta kupovina može da proizilazi iz osećaja nedostatka sopstvene vrednosti.
„Taj osećaj bi se nadomestio kupovinom neke stvari", kaže psihoterapeutkinja Kristina Stanković za BBC na srpskom.
Motiv impulsivne kupovine, objašnjava, sličan je, ali tada 'trčimo' u prodavnicu samo da bismo nešto pazarali, ne razmišljajući da li nam je uopšte potrebno.
Tako ispunjavamo emotivnu prazninu, kaže Stanković.
Kako bi podsetio na negativne ekološke, društvene i političke posledice prekomerne potrošnje, svake godine krajem novembra obeležava se „kupi ništa dan”.
Osmislio ga je 1992. godine kanadski umetnik Ted Dejv.
Uglavnom se obeležava u Severnoj Americi posle Dana zahvalnosti, jednog od najprometnijih dana za kupovinu u godini.
U istoj nedelji obeležava se Crni petak - dan koji označava početak praznične sezone kupovine.
Pogledajte video: Pet zanimljivosti o Crnom petku
https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1862502525368205455
Kako odlučujemo šta ćemo kupiti?
Dok sam spremala doručak od namirnica koje sam ranije imala u frižideru, stigla mi je poruka od drugarice.
„Šta misliš koji kaput da izaberem? Oba su na popustu", poslala je zajedno sa dva linka koji su vodili do onlajn prodavnica.
Često imam sličnu dilemu.
Ljudi donose odluku da kupe neke konkretne proizvode i usluge uglavnom na osnovu njihovih potreba i stavova prema njima, kaže psiholog Branimir Vukčević za BBC na srpskom.
„Motive za kupovinu možemo da podelimo na operacionalne i psihološke.
„Prvo se zasnivaju na očekivanju kupca da će njegove potrebe biti zadovoljene tehničkim ili objektivnim karakteristikama proizvoda", objašnjava on.
Ipak, često pri kupovini važniju ulogu imaju psihološki motovi.
Psihologiju trošenja pokreću emocije, poput stresa, sreće ili dosade.
Praćene su naletima dopamina, hormona koji reguliše motivaciju, nagradu, raspoloženje, što dovodi do privremenog poboljšanja raspoloženja, pisao je BBC.
Drugi važan faktor može da bude društveni pritisak i želja da se prate ili kopiraju drugi, najčešće pod uticajem društvenih mreža, kaže psiholog.
„Psihološki ili psihosocijalni motivi za kupovinu se zasnivaju na očekivanju kupca da će nabavkom nekog proizvoda ili usluge ostaviti utisak na ljude do čijeg mišljenja mu je stalo.
Ili da će kupovinom proizvoda ili usluge „doživeti osećaj jačanja samopoštovanja ili vlastite moći u odnosu na druge ljude".
„Na primer, neki ljudi odlučuju da posete elitne ugostiteljske objekte ne zbog kvaliteta hrane, pića ili enterijera, već da bi ostavili snažan pozitivan utisak na ljude u čijem su društvu", dodaje Vukčević.
Društvene mreže i impulsivna kupovina
Nađa Stajić satima prelistava aplikacije onlajn prodavnica, a vikendima šeta po tržnim centrima.
To je, kaže, odmara.
„Za mene kupovina nikad nije samo to, ona je kratki predah, način da se svakodnevna nervoza pretvori u osećaj da sam nešto rešila", kaže 28-godišnjakinja za BBC na srpskom.
Često impulsivno dodaje artikle u korpu i stvari koji joj „nisu potrebne".
„Nekad je to maskara, nekad odeća, nekad još jedan notes koji neću popuniti.
„Odmah se pojavi osećaj olakšanja, kao da sam završila mali zadatak", deli utiske Nađa.
Ali taj osećaj ne traje dugo.
„Impulsivna kupovina je poput začaranog kruga iz kojeg ne mogu lako da izađem.
„Osetim se bolje i srećnije, ali na kraju shvatim da gomilam stvari i da trošim novac", dodaje ona.
Privlače je i reklame na društvenim mrežama, kao i preporuke influensera.
„Haul" kultura je posebna vrsta sadržaja na društvenim mrežama, nastao na Jutjubu kada neko predstavlja pratiocima novi proizvod - donese pred kameru i otvara ga ('raspakivanje' ili 'otpakivanje').
Ovakve ponude se zasnivaju na poznavanju principa zadovoljstva u ljudskoj psihologiji.
„To je osnovni princip.
„Mi imamo potrebe, težimo da ih zadovoljimo, ali ako u tome ne uspemo, stvara se frustracija", rekla je psihološkinja Brankica Stanojević ranije za BBC.
Biološke potrebe nam omogućavaju da preživimo, a tržište stvara nove koje rade po istom principu, smatra ona.
„Kada kontrolišemo princip zadovoljstva mi se razvijamo.
„Tada osnovne potrebe stavljamo pod kontrolu radi nekog višeg cilja", dodaje ona.
- Kako se stvaraju mali potrošači
- Jačanje pokreta ljudi koji ne peru odeću
- Kako je internet stvorio nove strahove
U poslednjih deset godina pojavio se i paralelni trend - pokret održivog života i sporije potrošnje.
Andrijana Belaković iz Beograda već dve godine koristi manji broj proizvoda i kupuje polovnu odeću.
„Kada sam počela da obraćam pažnju na to koliko stvari zaista koristim, shvatila sam koliki otpad pravim bez potrebe.
„Sada biram proizvode koji traju i koje mogu da upotrebim više puta, recikliram i popravljam ono što se pokvari", kaže ova studentkinja za BBC na srpskom.
Od tada njena svaka kupovina je promišljenija.
„Osećam se bolje od kada moj životni prostor nije preplavljen stvarima", dodaje ona.
Influenseri (uticajni ljudi) na društvenim mrežama promovišu ovaj trend vodeći se idejom o „laganijem" životu - manje predmeta, više brige o planeti i više promišljenosti.
Tokom 2020-ih pojavili su se i deinfluenseri.
Protive prekomernoj kupovini i pozivaju pratioce da ne pazare određene proizvode jer, kažu, da su nepotrebni, precenjeni i nedelotvorni.
Tako je hešteg #deinfluencing na TikToku prikupio više od milijardu pregleda.
- 'Bila sam kupoholičarka, ali ništa nisam pazarila sedam godina'
- Zašto „nosi, operi, ponovi” ima smisla
- Kako da vaša garderoba postane održiva
Nepoverljivi kupci koji i dalje troše pare
Jesmo li oduvek bili opterećeni kupovinom?
Kupac u socijalizmu je imao izbor ali sužen, kao i dostupne informacije - reklama je bilo na radiju, televiziji i u novinama, rekao je Dragan Stojković, profesor na Ekonomskom fakultetu, ranije za BBC na srpskom.
Potrošači su bili „pasivniji, najčešće su se prilagođavali onome što je na tržištu bilo dostupno".
„Dolaskom kapitalizma i pojavom interneta, došlo je do drastične promene, proizvodi su postali raznovrsniji, a kupci probirljiviji, manje lojalni i nepoverljivi", ukazuje.
Ljudi su ranije jednostavno odlazili u prodavnicu i kupovali, ili su uzimali proizvode na probu, poput kućnih aparata.
Pojavom interneta, oni pretražuju informacije, čitaju iskustva drugih kupaca i „imaju sve manje poverenja u proizvođače i prodavce", objašnjava on.
Tog celog dana nisam otišla do prodavnice, čak iako sam mislila da su mi neke namirnice bile potrebne.
Uveče me je drugarica pozvala u grad.
Rekla sam da ne mogu, jer sam planirala da ništa ne kupujem 24 sata.
„Častiću te je", bila je uporna.
„Sačekaj samo da se spremim", odgovorila sam kao iz topa.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu.
Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Šta je Crni petak, kako je nastao i kako izgleda u Srbiji
- Kako nostalgija utiče na kupovinu i zašto joj je teško odoleti
- Plati da te prati: Veštačka inteligencija navodi na kupovinu
- Kako da bezbedno kupujete i legalno prodajete preko Instagrama
- Osam naučno dokazanih načina da budete srećniji
- Jednostavna, a moćna vežba za bolje raspoloženje
- Hepihondri: „Moramo prestati da budemo opsednuti srećom“
(BBC News, 11.28.2025)
