Pisac Dejtonskog sporazuma za BBC: 'Sada sam i ponosan i tužan'

Mastilo njegovog penkala crtalo je skicu kraja krvavih ratova u kojima se raspadala Jugoslavija u poslednjoj deceniji 20. veka.

Džejms O'Brajen bio je jedan od ključnih diplomata Sjedinjenih Država koji je krstario Balkanom u pokušajima da okonča sukobe dve, pa tri strane u Bosni i Hercegovini, potom i rat na Kosovu.

Kao deo tima Ričarda Holbruka, američkog izaslanika ključnog za potpisivanje Dejtonskog sporazuma kojim je zaustavljen rat u BiH, bio je jedan od pisaca teksta zbog koga ga mediji u regionu i tri decenije kasnije nazivaju „ocem Dejtona".

„Ponosan sam na mir koji je potrajao, i to je rezultat rada mnogo ljudi, pre svega ljudi u Bosni.

„Tužan sam jer strane koje su postigle privremeno primirje koriste Dejton da ostanu na vlasti i trideset godina kasnije", govori on za BBC na srpskom.

Ovaj pravnik po obrazovanju na diplomatsku veliku scenu zakoračio je kao deo tima nekadašnje američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, koja je presudno oblikovala politiku SAD prema Balkanu.

Na početku karijere odigrao je jednu od ključnih uloga u obustavljanju neprijateljstava Bošnjaka i Hrvata u Hercegovini 1994, što je bila uvertira za Dejtonski sporazum godinu dana kasnije.

U sličnoj ulozi, ali daleko manje uspešan, bio je u Rambujeu, gde je međunarodna zajednica 1999. poslednji put pokušala da mirno zaustavi rat Srba i kosovskih Albanaca.

U region se često vraćao i u 21. veku: bio je među prvim stranim diplomatama u Beogradu posle demokratskih promena 5. oktobra 2000, da bi u administraciji doskorašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena bio jedan od ključnih diplomata za Evropu, sa posebnim zadacima za nemirni Balkan.

'Pravolinijski, pa i kroz minsko polje'

Kao diplomatski penzioner, O'Brajen će se rado prisetiti jeseni 1995, kada su se u vojnoj bazi u američkom gradu Dejtonu odvijali ključni razgovori o zaustavljanju rata u BiH.

Više od tri godine sukoba tri naroda, brojni zločini, krvava opsada Sarajeva, kulminirali su u leto 1995. genocidom u Srebrenici, kada su snage bosanskih Srba ubile više od osam hiljada Bošnjaka.

Ričard Holbruk, kao specijalni izaslanik tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, obilazio je balkanske prestonice u pokušaju da sve strane privoli za isti sto.

U tome je uspeo 1. novembra, kada je u vojnu bazu u Ohaju na tri nedelje zaključao Slobodana Miloševića, Franju Tuđmana i Aliju Izetbegovića, lidere Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, sve dok nisu izašli sa dogovorom o kraju rata.

„Za Dejton, odgovornost je bila ključna stvar: lideri bosanskih Srba se nisu nalazili za pregovaračkim stolom, već su potpisali dokument kojim su rekli da će odluke u njihovo ime donositi Milošević.

„Ljudi koji su činili zločine u ratu činiće sve da do mira ne dođe", objašnjava O'Brajen, čiji je neposredni zadatak bio tekst sporazuma koji je i danas na snazi.

Bez kontakta sa spoljnim svetom i daleko od očiju javnosti, uz američko vođstvo, ali i prisustvo evropskih delegacija i ruskog tima, O'Brajen nema dilemu da je ključnu ulogu odigrao Ričard Holbruk.

„Često smo Holbruk i ja radili do kasno u sobi koja je služila kao američki štab, a on je u pauzama igrao neku običnu, starinsku kompjutersku igricu gde se krećete kroz nevidljivi lavirint koji je zapravo minsko polje.

„On bi svako jutro imao najbolji rezultat, da bih ga ja jednom video kako u svakom pokušaju ide samo pravolinijski napred, ka cilju - često je stradao, ali ponekad je i stizao do kraja", ispričao je tokom debate Nemačkog saveta za međunarodne odnose (DGAP) o 30-godišnjici Dejtona.

Pogledajte video: Dejtonski sporazum 30 godina kasnije - ushićenje i izneverena očekivanja

Kao jedan od pisaca teksta koji je zaustavio rat, ali i dao ustav Bosni i Hercegovini, O'Brajen kaže da žali za samo jednom stvari: kompromisima u foto finišu pregovora.

„Dejton je bio mnogo jednostavniji do samog kraja, sa mnogo manje prava na veto i mnogo manje kolektivnih tela.

„Strane su insistirale na promenama u poslednjim danima i uvek sam se pitao da li je trebalo to da dozvolimo: svi su želeli uvođenje nekih novih funkcija i određivanje koja etnička grupa treba da ih dobija."

Bez većih dilema, i danas će reći da je model dejtonskih pregovora bio dobar: izolacija pregovarača danas bi bila teža, ali bi je on preporučio u izvesnim slučajevima.

„Problem je što se, kad izolujete ljude od njihovih zajednica, praznina u informacijama često popunjava teorijama zavere i mitovima koji stoje na putu miru", upozorava.

Ipak, uspešni model iz Dejtona nije dao rezultat samo četiri godine kasnije.

U sukobima Srba i kosovskih Albanaca, O'Brajen je pokušao da posreduje i kroz česte dolaske u Beograd tokom 1998, pa je na finalnim mirovnim pregovorima u Rambujeu u martu 1999. ponovo naoštrio penkalo.

Napisani sporazum zvanični Beograd je odbio, kosovski Albanci prihvatili, pa je sukob okončan NATO bombardovanjem Jugoslavije.

„U Bosni, Milošević je video Radovana Karadžića i ostale kao direktnu pretnju njemu, da ga njihovi nacionalistički zahtevi vuku suviše u desno, pa je bio spreman da pravi više kompromisa nego bosanski Srbi.

„Na Kosovu je bio potpuno nevoljan da pravi takve kompromise", objašnjava O'Brajen.

• Jesu li danas mogući pregovori poput onih u Dejtonu
• Dejtonski sporazum okončao rat u Bosni, pa prerastao u 'ludačku košulju'
• Dejton, 25 godina kasnije: „Šta mi znači primirje kada sam izgubio celu porodicu“

Razočaranje i odgovornost

Gotovo tri decenije kasnije, O'Brajen se vratio u zemlju čiji je okvir stvarao: kao šef odseka za Evropu američkog Stejt departmenta 2023. i 2024. dospeo je pod svetlo balkanskih reflektora.

„Mislio sam da će promene i uvođenje evropskih zakona i standarda, kao i nestrpljenje i želja ljudi u Bosni, nacionalističke političare skloniti sa scene.

„U Bosni postoji neverovatna demokratija na lokalnom i kantonalnom nivou, ali na vrhu se ove nacionalističke grupe drže pozicija i to me razočarava, a osećam i sopstvenu odgovornost."

U februaru 2024. u Sarajevu je održao govor koji će i danas, kada ga podsetim, sa osmehom opisati kao jednu od retkih analiza učinka Dejtonskog sporazuma.

Bez ustezanja govorio je o Bosni i Hercegovini kao jedinstvenoj državi, nepostojanju prava u Dejtonskom sporazumu na otcepljenje entiteta, imovini koja pripada najvišem nivou države.

Poimence je pomenuo Bakira Izetbegovića, lidera bošnjačke Stranke demokratske akcije, Dragana Čovića, predsednika Hrvatske demokratske zajednice u BiH, Milorada Dodika, tada predsednika Republike Srpske, kao one koji koriste javna sredstva za nacionalističke politike i prelivaju novac ljudi u sopstvene džepove.

Neće se O'Brajen danas usprotiviti tvrdnji da je pre 30 godina upravo Dodik bio nada američke politike na Balkanu - glasno će se nasmejati kada ga suočim sa popularnom tvrdnjom da ste „vi (Amerikanci) doveli Dodika na vlast".

„Milorad Dodik je racionalan igrač: on je bio reformator kada je u Republici Srpskoj bilo prostora da se bude reformator.

„Onda je međunarodna zajednica promenila pravila glasanja, pa je njegovo biračko telo postalo 90 odsto srpsko, tako da je imao glasače koji odgovaraju nacionalističkim porukama - i onda je počeo njima da se obraća."

O'Brajen slično sagledava i Dodikov dogovor sa aktuelnom administracijom Donalda Trampa po kome su mu ukinute sankcije, a Republika Srpska zauzvrat povukla sve odluke koje narušavaju pravni sistem BiH.

„Ne znam kakav dogovor je sklopio, ali očigledno traži novi prostor - a ja mislim da mu je mesto na klupi za rezervne igrače, ne u igri."

Popravljanje ili zamena

Iako je Dejtonski sporazum često označen kao glavni krivac za komplikovanu realnost BiH, jedan od njegovih autora nema dilemu gde leži odgovornost.

„Nije politički sistem koji je nastao na Dejtonu taj koji nudi pogodnosti, već su političari ti koji najbolje koriste te pogodnosti."

O'Brajen će zato bez oklevanja reći da Dejton nije potrebno u potpunosti zameniti, već - popraviti.

„Postoje brojne opcije za to u ustavu, a najvažnija je da se primeni evropski Zakon o ljudskim pravima i promene pravila tako da svaki građanin BiH može da se kandiduje za bilo koju poziciju.

„Neophodno je uvesti evropske standarde i u druge oblasti, poput javnih nabavki, jer su sada mnogi od tih tokova u rukama političkih stranaka."

Američki diplomata dodaje i da izvorni sporazum u nekim oblastima nikada nije primenjen.

„Dejton predviđa da postoji jedan premijer na čelu Saveta ministara i da je ta osoba odgovorna za sve delove izvršne vlasti.

„Ipak, to nikad nije do kraja sprovedeno jer je jugonostalgična politička kultura uvek dovodila do kolektivnog odlučivanja i dala značaj tročlanom Predsedništvu - a ono u realnosti ne bi trebalo da ima veliku snagu, već ceremonijalnu ulogu."

• Bosna i Hercegovina: Da li je Dejtonski sporazum kočnica
• Godišnjica neponovljivog kraja rata

Da Evropljani zauzmu čvrst i jedinstven stav

Deset dana pre nego što je zvanično počeo poslednji diplomatski mandat O'Brajena, u septembru 2023. godine, u napadu grupe kosovskih Srba ubijen je jedan kosovski policajac, a oružani obračun kod manastira Banjska koji je usledio iz korena je promenio stanje na severu Kosova.

Dve godine kasnije, O'Brajen će upravo sever Kosova uzeti kao primer pozitivne promene u kojoj je stvoren prostor za delovanje, kako on kaže „novih, mladih ljudi".

Ipak, svestan je da su promene na Balkanu ponekad sporije i jer na Zapadu ne postoji jedinstveni pristup rešavanju problema.

„Problem na Balkanu je da svaka strana uvek ima svog zaštitnika - često jednog ili dva u Evropi, Sjedinjene Države ponekad menjaju strane.

„Ali u ovom slučaju je na Evropljanima da zauzmu čvrst i zajednički stav", smatra O'Brajen, koji od dolaska Trampa na vlast ne samo da nije deo zvanične američke politike, već i otvoreno kritikuje pozicije Vašingtona.

Nade polaže u proces evropskih integracija koje bi, uz ekonomske reforme za koje kaže da ih „posebno voli", mogle da reše neka otvorena balkanska pitanja.

„Veoma je dobro da se Albanija i Crna Gora kreću ka članstvu u Evrospkoj uniji i da su nagrađene za napore, a za druge, pa i Bosnu, to je motiv da se ima šta dostići.

„Nadam se da bi to moglo da podstakne i Srbiju da izgradi unutrašnju koaliciju za reforme koje su neophodne da bi se kretalo napred", kaže O'Brajen.

Pogledajte video: Kako se sećamo Dejtona

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• „Menjanje granica na Balkanu - put u beskrajne ratove"
• Kad je zaista počeo rat u Bosni i Hercegovini
• Dejton, 25 godina kasnije: „Šta mi znači primirje kada sam izgubio celu porodicu“
• Kako je „Zajednički napor" doneo mir u Bosnu i Hercegovinu
• Kosovo: Priče roditelja koji su izgubili decu tokom sukoba

(BBC News, 11.28.2025)