Bio sam u zaječarskom zatvoru zbog 3.000 dinara
Danas pre 12 sati | Radiša Dragićević
Dan ranije, javio sam se na neočekivani poziv i nepoznat glas. „Je l’ to Dragićević?“ – pitao je – „Ovde Upravnik zatvora u Zaječaru!“. „Šta sam sad skrivio?“ – bilo je moje pitanje. „Slušaj, ja u planu imam gostovanje jednog književnika za moje ‘pacijente’.
Zvao sam ove književnike po Beogradu – to, bre, sve nije normalno! Traže najmanje po sto evra. I da šaljem kola po njih, i da ih vratim, a da im ovde platim hotel i hranu u dva dana… E, pa, ne dam! Za tol’ko neko radi mesec dana! Nego, za kol’ko bi ti doš’o?“ „A kada?“ – pitam. „Sutra, u 5 uveče.“ „Doći ću besplatno.“ „A, ne može za džabe! Ne može nikako – ja to moram da pravdam, da imam napismeno jer ovi gore, moji nadležni, neće da mi veruju! Je l’ ti dosta tri
