“Divčibare – od vazdušne banje do ekocida” – piše dipl. Inženjer šumarstva dragić Tomić

Još je knez Miloš Obrenović, očaran pitominom ove visoravni na Maljenu, 1822. godine otkupio prve pašnjake od turskog bega, prepoznavši u njima ne samo lepotu, već i lek. Divčibare / Foto: Valjevska posla Nekada su Divčibare bile sinonim za vazdušnu banju. Bile su to nepregledne livade prekrivene narcisima, gde se vazduh, zasićen jodom i mirisom borovine, pio umesto vode. Mesto gde su deca lečila bronhitis, a odrasli pronalazili mir u šetnji do “Kraljevog stola”