Кос: Потребни јачи механизми против назадовања нових чланица ЕУ

Будући уговори о приступању држава-кандидата Европској унији (ЕУ) треба да садрже јаче заштитне механизме против назадовања у обавезама преузетим током приступних преговора да би се обезбедило да нове чланице наставе да одржавају резултате у основним областима, изјавила је данас у Естонији европска комесарка за проширење Марта Кос.

На Конференцији о проширењу ЕУ у Талину, Кос је рекла да свака заштитна мера треба да остане на снази колико год је потребно, али да се не сме стварати "чланство на два нивоа" за оне државе које су у потпуности усклађене с правном тековином Уније, пренела је "Европска кућа" у Београду.

"Једноставно речено: ако нови чланови поштују правила, те заштите неће ни приметити. Али ако државе крену уназад у ономе што је за нас темељно, као што су демократија и владавина права, заштитни механизми морају да заболе", казала је Кос.

Навела је да је то један од пет кључних елемената у дебати о будућности проширења ЕУ, а да су остали: не може бити пречица у реформама, ЕУ мора да се припреми за нове чланице, ЕУ мора много брже да допре до грађана будућих чланица, а последњи елемент је питање да ли је Европа спремна за мир у Украјини.

Кос је рекла да борба против корупције и изградња демократских институција остају темељ проширења ЕУ и да пуно чланство никада не сме доћи на штету реформи које воде томе.

"Само кредибилан реформски пут може да подупре поверење држава чланица и грађана и да обезбеди правилно функционисање јединственог тржишта и наше Уније у целини. Без таквог поверења, проширење ЕУ никада не може бити успех", указала је Кос.

Навела је да је приступање нових чланица наредних година "реална перспектива" и да ЕУ за то мора да се припреми - да зна какав ће утицај будуће проширење имати на кључне политике, на њен буџет и управљачке структуре.

Кос је казала и да ЕУ мора много брже и директније да допре до грађана држава-кандидата, тако што ће оне који "испоручују реформе" и усклађивање с правилима ЕУ, наградити бржом интеграцијом у политике и структуре ЕУ.

"Суочавамо се са спољним силама које желе да поремете и дестабилизују Европу и видимо домаће покрете у државама кандидатима који погрешно приказују процес проширења као ћорсокак", рекла је европска комесарка.

О последњој, петој кључној тачки дебате о будућности проширења ЕУ - питању да ли је Европа спремна за праведан и одржив мир у Украјини, Кос је навела да ће крај рата створити "нову реалност у Европи у целини".

"То поставља важна питања за све нас овде: Да ли смо спремни да урадимо оно што ће таква нова реалност захтевати, да ли смо спремни за мир у Европи? То ће отворити хитна питања о томе како интегришемо земље кандидате са којима тренутно преговарамо", навела је она.

Додала је ће интеграција Украјине у ЕУ, у контексту примене мировног споразума и могућих далекосежних безбедносних гаранција, несумњиво донети нове импулсе у расправама.

"Када се то догоди, морамо бити спремни да премостимо потребу за временом како би се у потпуности спровеле темељне реформе и потребу да делујемо одлучно како би мир у Украјини и Европи био одржив", рекла је Кос.

Она је указала да је укупна јавна подршка проширењу широм ЕУ износила 37 одсто пре свега неколико година, а да је до данас порасла на 56 одсто због рата у Украјини.

"То је велики скок. Ипак, тај раст прикрива значајне разлике унутар наше Уније. Геополитичке промене кроз које пролазимо, учиниле су да окружење у којем спроводимо проширење буде много више непријатељско. То директно утиче на способност држава кандидата да спроведу понекад тешке реформе. Јер неке реформе носе краткорочне политичке трошкове", казала је Кос.

Додала је да се ЕУ суочава с растућом тензијом између времена потребног да се примени кредибилан приступ заснован на заслугама, и све већег притиска спољашњих актера на кандидате за чланство - притиска који има за циљ да подигне политичку цену напредовања на њиховом путу у ЕУ.

"Укратко, нашем моделу проширења потребни су време, стабилност и постепена реформа. Али данашње геополитичко окружење је нестабилно и често принудно", рекла је Кос.

За домаћина конференције Естонију рекла је да је "једна од великих успешних прича" о проширења ЕУ, наводећи да је успех те државе пример за будуће чланице ЕУ, као "једно од најјачих оружја у борби против анти-ЕУ пропаганде које има напретек, и са Истока и са Запада".

Пренела је да је у Молдавији често могла чути да би тако мала земља несумњиво изгубила аутономију уласком у Европску унију која броји готово 500 милиона људи, да би финансијска помоћ ЕУ учинила Молдавију зависном од странаца, и да је ЕУ директна претња идентитету Молдавије.

"Сви ти страхови су цинична бесмислица коју је агресивно посејала пропагандна фабрика Кремља. Срећом, ти страхови се лако разбијају успехом Естоније. Балтик показује како су они који су напустили руску орбиту и изабрали Европу, иза себе оставили и сиромаштво и несигурност. Проширење је и данас обећање да можемо поновити тај успех. Управо тога се Москва плаши. Јер данас смо одлучни да рецепт за економски и демократски успех применимо у Украјини, на Западном Балкану и у Молдавији", казала је Кос.

(Бета, 13.02.2026)