Život koji smo mogli da proživimo
Danas pre 2 dana | David Grosman
Pisci često govore o mukama pisanja, o „zastrašujućoj praznoj stranici“, o buđenju u hladnom znoju jer iznenada vide slabe tačke, ranjivosti priče koju pišu – ponekad godinama.
Poznajem to uznemirujuće stanje, ali poznajem i zadovoljstva pisanja, stvaranja čitavog izmišljenog sveta iz hiljada činjenica i detalja. Postoji posebna vrsta čuda koju osećam kada me lik koji sam izmislio počne „prestizati“, trčeći ispred mene i vukući me napred: odjednom taj izmišljeni, fiktivni lik zna više od mene o svojoj sudbini, svojoj budućnosti i o drugim likovima u priči. A onda me, na neki način koji ne razumem u potpunosti, ispunjava sadržajima života,
