Живот који смо могли да проживимо
Данас 04.05.2026 | Давид Гросман
Писци често говоре о мукама писања, о „застрашујућој празној страници“, о буђењу у хладном зноју јер изненада виде слабе тачке, рањивости приче коју пишу – понекад годинама.
Познајем то узнемирујуће стање, али познајем и задовољства писања, стварања читавог измишљеног света из хиљада чињеница и детаља. Постоји посебна врста чуда коју осећам када ме лик који сам измислио почне „престизати“, трчећи испред мене и вукући ме напред: одједном тај измишљени, фиктивни лик зна више од мене о својој судбини, својој будућности и о другим ликовима у причи. А онда ме, на неки начин који не разумем у потпуности, испуњава садржајима живота,
