Стаљинови бркови дражи од завичаја
Вести онлине 03.01.2016 | Б. Симоновић - Вести
Ову Нову годину није међу живима дочекао Милован Ковачевић. Од 100. рођендана су га делиле непуне четири године, кад је недавно отишао са овог света гледајући "тихе, снежне врхове Урала", а не Ловћена - у далеком Чељабинску, готово 4.500 километара од Љешанске нахије и родног села Градац, где је први пут заплакао 1920.
Једвачек и понос оца Илије Зекова, једног од четворице синова гласитог Љешњанина Вучете Ковачевића, и мајке Госпаве, родом од Радусиновића, једина братска заклетва сестара Данице и Томне, рано стасао у немаштини и оскудици жедне, гладне и голометне Љешанске нахије, у којој је од памтивека у изобиљу било само лепе и бистроумне речи и витешког поноса. Потомак слободара и небојша, рано стасао и стао у строј бунџија и непокора и
