Историја паланке која је постајала свет: Сећање на још једну београдску легенду
Недељник 15.03.2016 | Пише Владимир Богдановић/Архив
Драган Николић се ових дана, како је то забележио непознати аутор на Фејсбуку, придружио бесмртним београдским пријатељима у оној кафани где свака тура траје једну вечност. А тура има колико хоћете. А Преле? Преле је био и млад и леп. Али и луд. Бескрајно талентован. Буре барута. Сто бурића барута и Џека Денијелса у једном човеку у једној каписли, једној најдоброћуднијој битанги. Тако ваљда иде у свим великим уметностима. Нема уметности без таквог. Певач, бараба, боем, писац, песник, дивљи
Како глупи семафори. Овде, у Лос Анђелесу, нема жутог, да трепће, али је зато клима најпријатнија. И најскупља. Ил' ћеш на зелено, да ли на црвено. Знам да би Душко на црвено, намерно. Овде нема ни духова из боце. Једино Мика Оклоп који лута овим преријама. Нико га, наравно, не препознаје међу изблазираним и увек љубазним Америма, с његовим "ЦА блузом" под мишком, док тражи Душка с којим је радо пио. Марко Прелевић ме јуче пита у
