Dušo dekina, ili u Njujorku nema odustajanja od života
Nedeljnik 14.04.2016 | Piše: Maja Piščević
Ne prepoznajem samosažaljenje, ne vidim im na licu očaj niti bes zbog starosti za koju ih niko nije pripremio, a koja ih je ipak snašla. Do poslednjeg daha se drže koliko mogu uspravno, trude se da lepo izgledaju, uredno makar, svojim živim pogledima vešto krijući pozne godine
AKO NEŠTO POSEBNO VOLIM U NJUJORKU, to je da hodam i posmatram, čini mi se da mi to nikad ne bi dosadilo. Pre neki dan palo mi je u oči da je na ulicama mnogo više starih ljudi nego kod nas. Od onih koji, asketski mršavi, lagano trčkaraju Central parkom nedeljom pre podne, do drugih koji se jedva kreću, poneki gurajući ona kolica ispred sebe, ili bez pomagala, gotovo groteskno se izvijajući kako bi premostili pokret koji više ne mogu
