Suvišni građanin suvišnog grada

Dočekasmo najzad lepe prolećne dane. Novosadski kafei su otvorili svoje bašte, terase. U pešačkoj zoni u centru grada je veoma živo. To je ono vreme kada bih voleo da volim Novi Sad, ali mi ne uspeva. Ne mali broj mojih prijatelja već počiva na groblju, drugi su se odselili iz Novog Sada, većina je prignula glavu i prišla vlastima. Nešto sam definitivno izgubio, možda nadu, ili neku drugu besmislicu. Kako se u meni stišavaju