Samizdat 2.0: Kako rade piratske biblioteke, i zašto ih ima sve više
Nedeljnik 10.05.2016 | Priredila Miljana Nešković
iratske biblioteke kakve postoje danas vuku korene iz devedesetih godina prošlog veka kada su ruski akademci počeli da digitalizuju tekstove.U tom delu sveta već su imali ukorenjenu tradiciju crnog tržišta literature koja je svojevremeno bila odgovor na državnu cenzuru. Čitava samizdat kultura počivala je na kopiranju zabranjenog materijala, prenošenju iz ruke u ruku i distribuiranju nezakonitim kanalima
Ilegalnih biblioteka ima sve više. Svakodnevno se pune. I sve je digitalno. Sadržaji ovih baza nisu kontroverzni, ali njihovo slobodno deljenje i korišćenje jeste vrlo ozbiljno kršenje autorskih prava. Ljudi koji vode svet piratskih biblioteka, imaju jasne ciljeve, vrlo ambiciozne. "Žele da stvore univerzalnu biblioteku svega najboljeg na svetu", rekao je Džo Karaganis, koji na Kolumbija univerzitetu u SAD proučava upravo pirateriju u medijima.
