Moždane strukture i psihički procesi
RTS 22.06.2016
Početkom trećeg veka pre nove ere, u Aleksandriji, Herofil iz Halkedona je uverljivo pokazao da ljudske misli i osećanja „prebivaju” u mozgu (a ne, kako se mislilo, u srcu). Tako je otpočela duga potraga za načinima da se konkretne umne radnje i psihičke pojave, ali i ono što se shvata kao duševni poremećaj, nedvosmisleno povežu sa određenim oblastima mozga – potraga koja se, sa promenljivim uspehom, proteže kroz celokupnu istoriju nauke i medicine.
Jedan od najnovijih doprinosa ovoj potrazi objavljen je u časopisu „Nejčer komjunikejšns". Velika grupa naučnika, iz više istraživačkih ustanova u Australiji, Velikoj Britaniji i Irskoj, pokazala je na uzorku od 153 osobe da kod onih koji doživljavaju halucinacije (bilo da im je postavljena dijagnoza šizofrenije ili ne), jedna moždana vijuga, nazvana paracingularni girus, ima značajno manju prosečnu dužinu nego kod ispitanika bez halucinacija.
