Sumorna čarolija napuštenih fabrika

STARE, napuštene fabrike oduvek su me privlačile. Kao, uostalom, i sva usamljena mesta. Ali ima u njima i nešto više od puke samotnosti. Činjenica da su tu nekada obitavali ljudi i to u velikom broju, da se sve pušilo i vrvelo od života, a da je sada to sve nestalo, nosi sa sobom neku tugu. Tužna su polomljena stakla na prozorima, zidovi urasli u bršljan, beton koji popušta pod pritiskom podivljalog korova. Ali u toj turobnosti ima i lepote.