Umri srpski, ili kako je Kusturica postao Kusta Prvovenčani
Nedeljnik 11.09.2016 | Piše: Aleksandar Apostolovski
Šta je navelo tog divljeg bosančerosa da, čitajući Selimovića, Andrića i Ćopića, otputuje u njihove daleke svetove i počne da traga za svojom genetskom šifrom? Ta detektivska istraga za samim sobom, pretvorila se u jednu od najvećih i najpotresnijih srpskih priča, pretvarajući Emira u najmoćnijeg čoveka iz senke koji telepatski upravlja svim srpskim vladarima
Ne zna se tačan trenutak kada je Emir Kusturica, osumnjičen da je pobegao sa srednjovekovne freske, odlučio da se suprotstavi prirodi i učini nemoguće: da njegov život teče unazad. Ta vremenska dimenzija seže od trenutka današnjeg, od džiberskog pjačkaškog neoliberalizma, do trenutka kada ga je neki ikonopisac, ko zna kad, u ko zna kom hercegovačkom manastiru, naslikao istog ovakvog kakav je danas: dugokosog, bradatog, zadrtog, nepodnošljivog i
