Maline ili ugalj: Srbija na raskrsnici
Nedeljnik 07.10.2016 | Piše: Dragana Mileusnić, LMD
Prošlog decembra u Parizu je usvojen globalni sporazum za borbu protiv klimatskih promena. Od tada pa do danas, svaki mesec u godini bio je najtopliji od kada se vrše merenja. Toplotni talasi, oluje i ono što su nekada bile „nezapamćene poplave" više nas ne iznenađuju ni u Srbiji. Bliži se trenutak kada ćemo morati da izaberemo hoćemo li energiju iz uglja zameniti onom iz sunca, ili će pak malinjake zameniti hektari neplodne zemlje?
O klimatskim promenama se u naučnoj, ali i političkoj zajednici veoma intenzivno razgovara u poslednjih 25 godina. Pre dve decenije, klimatske promene predstavljale su nešto što će nas možda zadesiti u daljoj budućnosti, krajem 21. veka, kada većina nas ionako neće biti tu da to i iskusi. Svest da će naša deca ili unuci ipak biti, takođe nije bila veliki faktor koji bi nas pokrenuo da nešto preduzmemo. Za to vreme, pod okriljem UN vođeni su
