Gorčin stojanović i: tišina je zvuk
Blic 17.12.2016 | Gorčin Stojanović
Po čemu si znao da si u Beogradu? Po „Beograđanki“, Kalemegdanu, Skupštini, Ušću, Joci Bulju na Terazijama ili, tamo, kod Doma omladine? Da, svakako. Ali, kako si znao da si baš u tom gradu, a ne nekom drugom mestu? Po zvuku.
Samo je Beograd, svojom akustičkom slikom, bio veliki grad u onoj zemlji. I još je uvek. Gradovi imaju svoje zvučne identitete. Oni su sačinjeni od neobične kombinacije zvukova automobila, onih brekućućih, niskog takta, baš kao i onih koji samo klize, kao da su bešumni, potom tramvajskog zvona, onog što ga se može čuti u pesmi Vlade Divljana „Rusija“, sa albuma „Odbrana i poslednji dani“, dalekog preleta aviona, negde po rubu zvučne slike, mukle
