Renesansa za časovničare
Dojče vele 18.02.2017
Pogled na pametni telefon je dovoljan. Nikome više ne treba klasičan ručni sat kako bi znao koje je doba. I upravo je to paradoks od kojeg profitiraju proizvođači skupih satova: „Žele ih baš zato što im ne trebaju.“
Portirnica je pusta, pristupni put prazan. Na desnoj strani industrijskog područja je jedna ruševina, na kraju puta je golema zgrada: sedište proizvođača satova Junghans u Šrambergu na jugu Nemačke. Nekad je ovde bila najveća fabrika satova na svetu, pre stotinak godina je tu bilo 3.000 radnika. Šezdesetih je čak 6.000 ljudi tu proizvodilo satove, ali onda je počela propast. Sve do kraja i stečaja 2008. Ali nakon toga, objašnjava direktor
