Peto godišnje doba
Vesti online 19.02.2017 | A. Šišić - Vesti
Potoci alkohola, lepe žene, šarenilo, pesma i igra na sve strane. Ulicama koračaju srećne i razularene grupe ljudi, maskirane u kojekakve kostime. Ovo nije scena iz filmova već prizor sa karnevala koji se održavaju tokom februara i marta u gradovima širom planete. Ljudi su oduvek voleli fešte, pa istorija ove proslave seže daleko u prošlost. Antički narodi su poznati po slavljima na ulicama. Maskarade potiču još iz paganskog doba, a njihov cilj je bio da oteraju zle sile i prizovu sreću i napredak.
Nije poznato ko je sve doprineo da karnevali izgledaju kao eksplozija euforije, ali su Rimljani poneli zaslužnu titulu rodonačelnika ovakvih fešti. Današnji izgled su poprimili vremenom i dobili naziv peto godišnje doba. Iz Italije su se proširili put Španije, Francuske, Portugala, a kada su osvojili veći deo Evrope preplivali su okean i ukorenili se u Latinskoj Americi. Kroz religiju se vezuje za najavu Uskršnjeg posta i označava poslednji voz
