Leta
Nedeljnik 19.03.2017 | Piše: Maja Piščević
Čim sam ušla u stan, telefoni u džepovima počeli su da cvrkuću kao ptičice. Internet se vratio i sve poruke zaglavljene u mećavi stizale su jedna za drugom
Taman kad sam pomislila da je konačno kraj, opet je pao sneg. Još kroz spuštene roletne videla sam da je nešto naopako, a to mi baš nije trebalo ovog jutra. Ima valjda svako neki takav dan kad se probudi umoran, kad mu se samo ćuti ispod jorgana, po mogućstvu sa kesom mandarina i đevrekom sa kajmakom. Kad sam podigla roletnu, imala sam šta i da vidim - baš ništa. Kao ono kad se na televiziji završi program pa sve nestane i ceo ekran prekrije
