Dnevnik mladog malinara
Noizz 03.07.2017 | Noizz.rs
Ona stara "Toliko kasno ležem i toliko se rano budim da ću jednog dana samog sebe da sretnem na stepeništu" opet dobija na značaju. Stignem da sklopim oči tek toliko da i u snu oberem pola reda.
Do marta se borim sa ustajanjem, na svakih pet minuta se pali alarm dok me na kraju ne probudi cimer prvom stvari koja mu padne pod ruku. Od sredine juna je taj problem kao rukom odnešen, druže. Budan si već negde oko četiri, u pet si u malinjaku i smišljaš najbezbolnije načine da digneš ruku na sebe. "Daj po rakiju da se zagrejemo", jedina je stvar koja se čuje do devet sati. E, tad kreće zaplet. Što si bliže kraju reda on je sve duži i sve
