Svi naši Zakintosi: "Dobre duše" koje ubijaju
Nedeljnik 19.07.2017 | Piše Filip Čolović, brat Fedor
Iz iskustva znam da se kod nas lako relativizuju čak i najteže stvari. Oduzimanje života, mučki, hteo bih da kažem životinjski, mada se ovakve stvari ne događaju u životinjskom svetu, kod nas prvobitno izaziva šok, osudu, ali ubrzo nakon toga pronalazimo opravdanja. Tumačimo to što se dogodilo na razne načine, ublažavamo činjenice, govori se o "dobroj duši" onih koji su tako nešto učinili... Toj relativizaciji najviše doprinosi sistem, pre svega sudovi, koji reaguju blago, neadekvatno, često više štiteći
Slučaj je udesio da se nađem u Grčkoj u vreme kada se sve ovo dešavalo na Zakintosu. O tome su, sasvim očekivano, brujale i naše i njihove novine. Nažalost, sve te slučajeve pratim, trudim se da saznam ponešto o tome, iako mi grč u stomaku ne dozvoljava da baš sve novinske tekstove pročitam do kraja. Takođe, nijedan od snimaka koji se pojave na portalima ne gledam, a tako je bilo i sa snimkom iz kafića na Zakintosu. Jedini video koji sam morao
