Griža savesti jedne majke: Sve sam mogla bolje (ili nisam?)

Nekada, dok uveče razmišljam o proteklom danu i sledećem danu, i nekim budućim danima, dok gradim i planiram, zamišljam i izmišljam, dođu na red i neki drugi poslovi, koji se ne tiču kuće i dece, a koje je trebalo da uradim. Onda me uhvati neka griža savesti, pa i neki umor, pa još ako se pogodi da taj dan nije bio baš sjajan, onda nemam milosti prema sebi. I zašto se ja nečeg uopšte prihvatam, i zašto ne mogu da se organizujem jer umesto da sam