"Goniću ih do kraja. Do Vrhovnog suda, do Strazbura, do poslednjeg dinara koji posedujem": Tekst Čedomira Antića o tome kako je biti roditelj deteta sa autizmom u Srbiji
Nedeljnik 10.08.2017 | Piše Čedomir Antić
U nedelju 6. avgusta 2017. po prvi put sam se suočio sa istinskom diskriminacijom. „Aerodrom NT" i „Er Srbija" ne shvataju da nisu učinili samo nepravdu jednom teško bolesnom jedanaestogodišnjem dečaku. Odlučio sam da pravdu potražim na sudu, bez obzira koliko potrajalo i kako se završilo. Nije reč više ni o Vidu, ni o letovanju. Radi se o pitanjima principa i pravde
Čovek je društveno biće. Koliko god neko društvo bilo humano, civilizovano i napredno, porodice osoba koje boluju od autizma ili neke mentalne bolesti uvek će osećati nelagodu, mučninu i neprijatnost kada sa svojom decom, braćom, sestrama, unucima, ujacima ili tetkama izađu iz svojih domova. Kada su te osobe bebe i deca (a mnoge od njih dobiju dijagnozu tek kada napune četiri ili pet godina), neuspešno prolaze mnoge „testove" zajednice. Vremenom
